ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Тимотеју светог апостола Павла (Зач. 285 – гл. 4, ст. 9-15)
Чедо Тимотеју, ово је истинита реч и достојна свакога примања; јер за то се и трудимо и бивамо срамоћени, јер се надамо у Бога живога, који је спаситељ свију људи, особито верних. Ово заповедај и учи. Нико да не презире твоју младост, али буди образац вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти. Докле не дођем пази на читање, утешавање и учење. Не занемаруј благодатни дар у теби који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старешина на тебе. Ово проучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 94 • Гл. 19, ст. 1-10)
У време оно дође Исус у Јерихон и пролажаше кроз њега. И гле, човек звани именом Закхеј, и он беше старешина цариникâ, и беше богат. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер беше малога раста. И он потрчавши напред, попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође. А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. И сиђе брзо; и прими га радујући се. И сви који видеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грешнога човека. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. Јер Син Човечији дође да потражи и спасе изгубљено.
ТУМАЧЕЊЕ
Дај себе свима, тада твој напредак сви могу да виде
Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу, Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом; Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек. Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове (Фил. 2, 5-8).
Јер мислим да Бог нас апостоле последње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима. Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни. До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се, И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо (1. Кор. 4, 9-12).
Хоћу, пак, да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља, Тако да се разгласи у свој судници и код свих осталих да су моји окови за Христа (Флп. 1, 12-13).
У истини Господ је био слуга телу, Оваплоћењу, свим животним условима и нашој слободи и свима онима које је Он спасио а који су били у ланцима греха. Која боља судбина треба да задеси човека од тога да буде као Бог и да, на тај начин, буде и обожен. (Св. Григорије Богослов, Четврта богословска омилија. О Сину, 3)
О доброј срећи Закхеја
Данас дође спасење кући овој (Лк. 19, 9). Тако је рекао Онај, чија је реч живот и радост, и обновљење праведнима. Као што се пуста и црна гора озелени и процвет с почетка пролећа, тако се и сваки човек, ма колико огреховљен, освежава и подмлађује од близине Христове. Јер Христова је близина као близина неког исцељујућег и мирисног балсама, што враћа здравље, умножава живот, даје мирис души, мислима и речима. Речју, удаљеност Христова значи труљење и смрт, а близина Његова значи спасење и живот. Данас дође спасење кући овој, рече Господ ушавши у кућу Закхеја грешника, Христос беше спасење што дође, а Закхеј беше кућа, у коју Он дође. Сваки је од нас, браћо, кућа, у којој станује грех, док је Христос далеко, када јој се Он приближи долази јој спасење. Да ли ће се пак Христос приближити кући мојој и твојој, то зависи од нас. Гле, Он није својевољно ушао ни у кућу грешног Закхеја, него као најжељенији гост. Мали Закхеј се пењао на дрво, само да би очима видео Господа Исуса. Он Га је, дакле, тражио, он Га је желео. И ми Га морамо тражити, да бисмо Га нашли и морамо Га желети да би нам се приближио, и морамо се пењати високо духом својим, да би сусрели његов поглед. Тада ће Он посетити кућу нашу као што је посетио кућу Закхејеву. А с Њим ће доћи и спасење. Приближи нам се, о Господе, приближи, и донеси и нама спасење Твоје вечно. Теби слава и хвала вавек. Амин.
(Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 4.фебруар)
Ти си дошао у свет да спасиш грешнике, па дошао си и мене да спасиш… Дошао си да нађеш и сачуваш онога који је био изгубљен, па и ту си мене нашао јер сам ја један од изгубљених. О Господе и Боже мој, требало би да Ти приступим као онај који је сагрешио твоје заповести. Требало би да паднем на колена, јер сам Твој слуга, па мој Господ ми је дошао и дао је мени и целом нараштају Своју љубав.
Слушај душо моја, Бог нам је дошао.
(Св. Тихон Задонски, Исповест и хвала, 26)
Недељу дана пре него што почнемо да користимо Триод чита је недељно зачало о Закхеју, које се непосредно односи на долазак Поста. Описано је како се Закхеј попео на дрво поред пута где је Исус требало да прође. Овде се запажа Закхејова жеља и снага те жеље да види Христа, што указује да се то тражи од свих. Ако се припремамо за Пост, онда своја срца треба да припремимо, како би јасније видели Христа. Наша нада ће се испуњавати током Поста, па ћемо бити као Закхеј и добићемо и више него што очекујемо. (Еп. диоклијски Калистос Вер, Значење Великог Поста, 16)
Он је и Син Авраамов: јер Син Човечији долази да тражи и спасе оне који су изгубљени
Ми смо незнабошци, кроз Христа, уједно и синови Аврамови (упореди са Гал. 3, 7-9: Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вере. А писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци. Тако који су од вере, благословиће се с верним Авраамом). Као и Закхеј и цариник, ми смо подстакнути да скупимо све оно што смо лоше урадили пред свој крај и све исповедимо пред нашим нараштајем. Као и Закхеј, ми морамо да себе уздигнемо изнад страсти и да прихватимо позив Христов. Пошто смо се окренули већ од Бога, изгубљени смо; али наш Спаситељ нас тражи. Он сам Себе позива данас у нашу кућу, иако смо грешни. Дајмо себе Христу Господу…
