ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Тимотеју светог апостола Павла (Зач. 280 – гл. 1, ст. 15-17)
Чедо Тимотеју, истинита је реч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свет да спасе грешнике од којих сам први ја. Али због тога бих помилован да би Исус Христос показао на мени првоме сво дуготрпљење, за пример онима који ће веровати у њега за живот вечни. А Цару векова, непролазноме, невидљивоме, јединоме премудроме Богу, част и слава у векове векова. Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 93 • Гл. 18, ст. 35-43)
У време оно, када се приближи Исус Јерихону, слепац неки сеђаше крај пута просећи. Па када чу како народ пролази, распитиваше: Шта је то? И казаше му да Исус Назарећанин пролази. И повика говорећи: Исусе, сине Давидов, помилуј ме! А они што иђаху напред кораху га да ућути, а он још јаче викаше: Сине Давидов, помилуј ме! А Исус стаде и заповеди да му га доведу; а кад му се приближи, запита га говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе, да прогледам. А Исус му рече: Прогледај! Вера твоја спасла те је. И одмах прогледа, и пође за њим славећи Бога. И сав народ који виде даде хвалу Богу.
ТУМАЧЕЊЕ
Христос је дошао у свет да спасе грешнике, од којих сам први ја
Прва етапа смиравања јесте да препустиш свом брату да буде мудрији од тебе и да у свим стварима буде изнад тебе. Да једноставно, како свети људи кажу, будеш испод некога. Друга етапа је да приносиш Богу сва врлинска делâ. Душа, када је смирена, почиње да убира плодове, а како је више плодова она је све смиренија и све више скрушена. Тако је и код светих, што су ближе Богу, све више себе виде као грешнике. Када је видео Бога, Авраам себе назива земљом и прашином (1. Мој. 18, 27). И Исаија рече: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима (Иса. 6, 5)… Испуњење заповести ствара стање смирења, а тај процес не може да се објасни речима… Скрушеност је сама по себи божанска… Телесна дела вуку душу ка понизности. Човек све тражи од Бога, што га чини све бољим. Он увек зове Бога у страху, пошто Бог може и да престане да му помаже, па да се онда појаве телесна слабост и немоћ. Тако да кроз ово дело скрушености он моли, а кроз молитву се смирава; што је више смирен више му Бог помаже да напредује у духовном животу врлином смиравања. (Св. Доротеј из Газе, Расправа. О смиравању, 45)
Слепи човек је исцељен близу Јерихона
Какве људе Господ усмерава ка молитви Богу? Да ли је Он био обичан човек пред Јудејцима, који су Га каменовали камењем: Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог (Јн. 10, 33). Мислим да слепац не може да схвати вид, јер он не може да се обнови у људским мислима, већ то захтева божанске силе и власт какву само Бог поседује. За Бога ништа није немогуће. Он је свесилни Бог, али како Њега онда зову Син Давидов? Ово захтева тумачење… Он је упао у јудаизам, пошто је рођен у тој раси, што је пророковано Законом и Пророцима и није могуће да се побегне од тог сазнања (упореди са Пс. 131, 11; Иса. 9, 1; Мт. 1, 12, Иса. 7, 14)… Ако онај који верује да је Логос, који је био Бог и по Својој вољи Богочовек, рођен у телу од Свете Дјеве, онда је Он сам Бог, па му се каже Помилуј ме сине Давидов. Христос и у овом трену казује сведочанство људима, пошто и сам каже: Твоја вера спасла те је.
Када је слепац био исцељен, да ли је занемарио заповест да воли Христа? Вероватно не, нити Га је пратио, следио, али Га је славио као Бога. Слепац је био исцељен од две врсте слепила, јер је побегао не само од телесног, већ и од слепила ума и срца, јер ако Христа није славио као Бога, онда није имао духовног вида. Ипак, када он прославља Бога за све људе, то је уједно и узношење славе самом Богу. (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки Омилија 126)
