ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XXIX, 13-23)
Овако говори Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени, 14. Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће. 15. Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна? 16. Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме? 17. Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму? 18. И у тај ће дан глуви чути речи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слепих. 19. И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог. 20. Јер насилника неће бити, и нестаће подсмевача, и истребиће се сви који гледају да чине безакоње, 21. Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју. 22. Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице побледети. 23. Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог.
Читање из књиге Постања (Пост. XII, 1-7)
Рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати. 2. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. 3. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи. 4. Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана. 5. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу. 6. И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи. 7. И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.
Читање из Прича Соломонових (Прич. XIV, 15-26)
Простодушан верује свакој речи, а опрезан се премишља. 16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман, уздајући се у себе, меша се са безакоњем. 17. Нагао човек поступа непромишљено, а мудар човек много подноси. 18. Безуман учествује у злу, а опрезан задржава чулност. 19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног. 20. Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 21. Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему. 22. Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро. 23. У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 24. Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље. 25. Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару. 26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
ТУМАЧЕЊЕ
Овај народ ме уснама слави, али је срце њихово далеко од мене
Марко, молим те, како да их убедиш питањем: зашто они крше Мојсијев закон и предања које су им стари оставили. Из овог питања се види да су свештеници увели новине, мада Мојсије, са много напора и са много више говора, није ништа нити додао, нити одузео… Оно што је он говорио слично је овоме што ја вама причам. Они уче младе да није битна побожност и да унизе своје очеве. Како и на који начин? Ако један од родитеља каже детету, дај ми овцу коју ти имаш, или говедо, или било шта, они обично кажу – то је дар Божији, а онда унизе родитеље због ове њихове молбе, жалећи се на њих као у име Божије, а Богу се жале на своје родитеље. (Св. Јован Златоуст, Омилија 51наМт. 15, 1, 2)
Авраам је дошао у Ханан: Божије обећање
Ја сам земља и пепео (1. Мој. 18, 27). Ово су речи које праведни Аврам изрече за себе. Смешни су они људи, браћо, који се погорде због своје дружбе са земаљским кнежевима и великашима, те почну о себи високо мислити. Аврам се удостојио разговарати с Царем вечним и свемоћним, па ипак је остао непоколебљив у смерности својој називајући себе земљом и пепелом. Ко беше овај Аврам, да се удостоји толиког благоволења Божјег за живота, и похвале по смрти и од апостола (Гал, 3; Јевр. 11) и чак од самог Господа Христа (Лк. 16, 22; Јов. 8, 39)? Сељак, који је имао све врлине, живећи у свему по закону Божјем. Човек са тврдом вером у Бога, правдољубив, гостољубив, милосрдан, храбар, послушан, чист и смеран. Нарочито се пак прослави Аврам вером, силном вером. Сто година беше Авраму, када му Бог рече, да ће му жена, дотле бездетна, родити сина, и он поверова. И још док Сара не роди Исака, рече Бог Авраму: учинићу семе твоје као песак на земљи (1. Мој. 13, 16). И Аврам поверова и не посумња. А кад се роди Авраму јединац син, нареди му Бог, кушајући га, да тога јединца свог принесе на жртву, што Аврам би готов да учини, да га Бог не одврати у последњем часу. Толико беше овај дивни муж веран и послушан Богу. Зато га благослови Бог и учини славним на земљи и на небу. Благо онима, браћо, који без размишљања верују Богу и испуњују свете заповести Његове. Благослов Божји пратиће их у обадва света. О благословени Створитељу наш, благослови и нас грешне и уврсти нас у избране Твоје, који имају део са Аврамом у Царству Твом. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 10. децембар)
Разборит је овенчан знањем
Соломон је саветовао мудре слушаоце: нека ваше очи виде ваше кораке, што значи да сва дела буду чиста и да о свим делима пазимо да буду по вољи Божијој… (Беседа Блажени, Тумачење седам саборних посланица, 33А)
