ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Колошанима светог апостола Павла (Зач. 253 – гл. 2, ст. 1-7)
Браћо, хоћу да знате колику борбу имам за вас и за оне у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видеше лица мојега у телу, да се утеше срца њихова, да се сједине у љубави и у свакоме богатству пунога разумевања за познање тајне Бога и Оца и Христа, у коме су сакривена сва блага премудрости и знања. А ово говорим, да вас неко не превари заводљивим речима. Јер ако сам телом и одсутан, али сам духом са вама, радујући се и видећи ваш ред и чврстину ваше вере у Христа. Како, дакле, примисте Христа Исуса Господа, тако у Њему и живите, укорењени и назидани у Њему, и утврђени у вери као што сте научени, изобилујући у њој са захвалношћу.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 42 • Гл. 9, ст. 12-18)
У време оно приступише Исусу Дванаесторица ученика његових и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и нек нађу хране, јер смо овде у пустом месту. А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ. Јер бејаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет. И учинише тако, и посадише их све. А он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу. И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица. И када се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бејаху ученици.
ТУМАЧЕЊЕ
Тајна Бога, и Оца и Сина, у коме су скривена сва блага премудрости и знања
Господ се показује на Божји начин, па су Га многи видели у Духу, јер је Он носио сведочанство са великом љубављу… Он говори да сви треба да буду постојани у својој вери, али тако не изражава само Себе, већ да ублажи ствар оптужбе. Тако ће бити само ако будемо сједињени у љубави, а никако присилно или нужно… зато што Господ жели да то буде у љубави и добровољно. Не желим да само причате, већ и чините дела, која ће показати да сте у заједници и да сте у љубави. Ваша срца треба да буду у заједници… То је Тајна Божија, јер су бића доведена до Бога кроз Сина… тако да свако може да пита Њега, јер Он Сам даје мудрост и познање. Сада под благом, Он указује на величину Своју, а под скривеним се мисли да Он само то зна… Он све доноси кроз веру. Није могуће да је постојан онај који смао тражи разлоге… Задржи своје узвишено учење, јер како би онда осиромашило тражење разлога ако то није само на основу саме вере. Бог није било где, већ је свугде. Шта има мање разлога за то? Он није створен, Он није створио Њега, Он никада није почео да бива… Са којим разлогом ће то онда бити прихваћено, ако нема вере? (Св. Јован Златоуст, Омилија 5 на Кол. 1)
Сви су јели и били сити
Шта произилази из овог чуда? Задовољење великог мноштва људи храном, а било их је пет хиљада како наводи Јеванђелиста… Нити је овде крај чудима, већ је– после свих тих људи – остало и неколико котарица. Шта из тога закључујемо? Сигурно је да гостопримство даје богате дарове од Бога. Ученици су понудили људима само пет риба, а после Христовог чуда толика светина је била сита, а толико је још остало хране. Нека нико не брани људима да примају странце у свој дом, јер ако су спремни да их угосте то је добро… Примите странце, моји љубљени, превазићићете неспремност која нема награде, јер ће Спаситељ умножити твоје мале дарове и ти ћеш много примити. Ово пак велим: који с тврђом сеје, с тврђом ће и пожњети; а који благослов сеје, благослов ће и пожњети (2. Кор. 9, 6). (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки Омилија 48)
Они му рекоше: Имамо само пет хлебова и две рибе
Зашто нико од оволике масе људи није пришао ближе и говорио и њихово име? Нису они осећали ни глад, пошто су дуго стајали са Њим. Нити су то осећали Његови ученици, када им је Он рекао: Нахраните их, јер су још несавршени. Молим вас само запазите Учитељеву вештину: колико их је Он сабрао због њихове вере. Он није рекао: Нахранићу их Ја. То би они и лакше прихватили, јер су Га гледали као човека. Зато Марко и каже: Они не разумеју шта им говори, јер су им срца отврдла. У пустињи су, а Онај који храни цео свет је тамо са њима, и мада је време сада прошло Онај који је изнад времена дела. Зашто Он гледа ка Небесима и благосиља? То је било зато да би му поверовали да је Он од Оца, и да је Отац са Њим. Али сведочанства о томе понекад се супротстављају један другоме… Зашто Он чини ствари које није нико до тада? Он то ради због посебног разлога, да би им водио веру. А учи нас и другој ствари: колико је храна небитна. Ученика је било дванаест, а пет хлебова и две рибе, чак мало и ако су постили, али одустају чак и када их пита… (Св. Јован Златоусти, Омилија 49 на Мт. 14, 1, 2)
