ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 226 – гл. 4, ст. 17-25)
Браћо, ово говорим и сведочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме, помрачених мисли, отуђени од живота Божијега због незнања које је у њима, због окамењености срца њиховога. Они отупевши предадоше себе разузданости па чине сваку нечистоту с похлепом. А ви тако не упознасте Христа, ако ли га чусте и у Њему научени бисте, као што и јесте истина у Исусу, да ви одбаците ранији начин живота старога човека, који пропада у жељама варљивим, а да се обнављате духом ума својега, и обуците се у новога човека, сазданога по Богу у праведности и светости истине. Зато одбацивши лаж, говорите истину сваки са својим ближњим.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 53 • Гл. 12, ст. 1-12)
Рече Господ причу ову: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, па отиде. И када дође време, посла виноградарима слугу да прими од виноградара рода виноградскога. А они га ухватише, избише и послаше празних руку. И опет им посла другога слугу; и онога нападоше камењем, и разбише му главу, и послаше га осрамоћена. И опет посла другога, и њега убише; и многе друге, једне избише а друге побише. А он имаше још јединога сина свога, вољенога, па им најзад посла и њега, говорећи: Постидеће се сина мојега. А виноградари они рекоше међу собом: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и наше ће бити наследство. И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда. Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима. Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим. И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.
ТУМАЧЕЊЕ
Буди обновљен у Духу духом ума свога и обуците се у новога човека, сазданог по Богу
Како ће човек бити обновљен? У Духу у свом уму. Ко год да буде обновљен у Духу неће понављати стара дела. У Духу у уму значи да је Дух у човековом уму… Видиш ли да је ту један који прима, али му је одећа двострука, па се поставља питање, шта ће му бити скинуто, а шта ће му се обући?
Даље се поставља питање, зашто Он нуди врлину људима, па зашто онда порок иде међу људе? Зато што човек не може да се искаже без дела, тако да те ствари, ништа мање од природе, показују какав је ко, било да је лош, било да је добар. Младић је јак, па будимо и ми јаки и покажимо то својим добрим делима. Младић не може тако лако да се разболи, па разумите онда како врлина делује на људе, доводећи из небића сваког човека. Није ли друга твар после Бога? Не, она је после ђавола, јер је он сам творац зала.
Била је стара праведност, као и светост међу Јудејцима. Та праведност била је у истини. Нека буде јасно да је у телу је била чистота, а не у истини. Многи су мислили да су били праведници, али су грешили… Послушајмо Христа који говори: Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско (Мт. 5, 20). Ми ћемо бити у стању да на Страшном Суду покажемо праведност, нашу и наших ближњих, у тренутку када ћемо се сви сусрести у љубави. Немогуће је да се појавимо такви, какви смо све били у свом животу, пред Богом … Онда не силимо наше ближње да увек буде примењена нашу праведност, као критеријум, већ будемо смирени, па ћемо тек онда бити праведни. Ако будемо у стању да покажемо да смо истрајни док нас третирају за неправеднике, онда ћемо у ствари бити праведници.
Како ће Он онима који су већ обучени да каже: обуците се? Он сада говори о одећи коју је човек задобио у свом животу и од добрих дела. Пре тога треба рећи и да се одећа добијала на крштењу, а затим у току живота и од добрих дела. Шта онда значи реч свет? То је онај чисти, то је онај који је усклађен са Јеванђељем… Наш део који у току живота стекнемо, онда никада не може да скине одећу праведности. Пошто пророк каже одећа спасења (Иса. 61, 10) човек је створен по Богу. Ми не би требали то да унизимо. Још каже у Псалмима: Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове (Пс. 109, 18) и затим, Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор (Пс. 104, 2) (Св. Јован Златоуст, Омилија 13 на Еф. 4)