ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 217 – гл. 1, ст. 7-17)
Браћо, имамо избављење крвљу Христовом, опроштење грехова по богатству благодати његове, коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапред одреди у Њему, за остварење пуноће временâ, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему, у коме постасмо наследници унапред одређени према намери Онога који све чини по савету воље своје, да будемо на похвалу славе његове, ми који смо се унапред надали у Христа, у којему и ви, чувши реч истине, јеванђеље спасења вашега, и поверовавши у Њега, бисте запечаћени обећаним Духом Светим, који је залог наследства нашега, за искупљење тековине, на похвалу славе његове. Зато и ја, чувши за вашу веру у Господа Исуса и љубав према свима светима, не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама: да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 32 • Гл. 8, ст. 1-10)
У време оно, кад бејаше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека. И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хлебом овде у пустињи? И запита их: Колико имате хлебова? А они рекоше: седам. И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. А оних што су јели бејаше око четири хиљаде; и отпусти их. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у пределе далманутске.
ТУМАЧЕЊЕ
Тајна Његове воље
Тајна Његове воље јесте да нама објави оне ствари које Он носи у срцу. У томе је тајна, јер је у вољи и Његова Мудрост. Шта је онда подједнако са таквом Мудрошћу? Онај који је био непријатељ, кога су мрзели, Он је сада вазнет… а то је урадио преко Крста. Испунило се време и Он је дошао. Све то је учинио Тајном коју потврђују анђели, пророци и Закони, јер човек је створен по намерењу – благодаћу: А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу. Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом. А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави (Рим. 8, 28-30). Они који су позвани с разлогом, као људи који су већ одређени, изабрани су и Он их је одвојио од свих… Појам запечаћен јесте показатељ нечег посебног. Сада ми имамо свој живот у свету и живимо међу несветим људима. Наше потпуно исцељење би било када не би било греха у том свету, када не бисмо били заједно са несветим људима… Сада смо далеко од тог благослова, али знајте да наше посвећење није од овога света, јер смо ми грађани Царства Небеског. (Св. Јован Златоуст, Омилија 1 и 2 на Еф. 1)
Предодређење
Неко може да каже да Бог зна унапред све ствари, али да их не преодређује. Он говори о стварима које од нас зависе, али их не преодређује јер Он не жели да некоме наметне будућност, нити да нас насилно тера на врлински живот. Предестинација је резултат приче о божанским заповестима, које су изречене као пророштво. Те ствари које не зависе од нас, Он преодређује уз своје познање будућности. Кроз Његово пророштво, Он већ одлучује све ствари уз Своју доброту и правду. (Јован Дамаскин, Православна вера, 2, 30)
А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу. Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом. А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави (Рим. 8, 28-30).
А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве. (Дела. 9, 15)
Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек. (Мт. 26, 24)
Појам предодређење у Светом Писму је у вези са Тајном Божије воље, као што је и спасење човека у вези са Христом, које је су пророци већ пророковали; јер када носи поруку васкрсења тада гради Цркву Божију. Бог зна који су људи изабрани да буду сасуди, као што је био Св. Павле, Св. Петар, Св. Апостоли, ученици и светитељи. Он ће им дати неопходну благодат, виђења и све оно што ће им помоћи да буду спремни да чине добро. Неки догађаји из Јеванђеља, као на пример, сви они који су водили до распећа и Васкрсења, јесу су захтевали да људи имају чак и зле мотиве, као што је био Јуда Искариотски. Јасно је из речи Господњих да се Јуда упозорава: Он зна шта Јуда смера, али тај има слободни избор у томе…
У причи о житу и кукољу: Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју (Мт. 13, 30). Ако смо жито све је добро, постајемо хлеб, добијамо сву благодат… Али ако смо одвојени, ако смо кукољ, нећемо добити ништа… (Св. Јован Златоуст, Омилија 46 на Мт. 13, 1)
Свети оци истичу синергију – лични труд се повезује са слободном вољом и благодаћу – када говоре о спасењу и обожењу. Дела и добри духови су неопходни што природно води ка литургијском и божанском животу…
Зашто нешто може да се деси, ако при том Његови ученици говоре: Одведите многе, али сада неће рећи: Не. А за три дана ће све проћи. Тако људи неће осећати глад, јер ће прослављати Бога за ствари које су већ урађене. Он није само једном учинио чудо, већ је тражио људе да гледају то што Он чини више пута…
У случају да треба да говоре о пророштвима, Он је рекао: Нека ме следе за три дана, од сада. Зато Матеј говори: О ви маловрени, још увек не разумете, нити се сећате када је нахрањено пет хиљада људи са мало хране, и још је преостало у котарицама… Ако видите несавршенство тих људи, онда осетите Духа те на тај начин макар обожавајте њихову истинољубивост… Они неће показати своје лоше стране, колики год да су… Неће имати имало стида како би у овом тренутку заборавили сва та чудеса, која су чињена недавно и којима су они сведоци… Због тога су они критиковани. (Св. Јован Златоуст, Омилија 53 на Мт. 15, 1, 2)
