ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 8, 40–9, 19)
У дане оне, Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Кесарију. А Савле, још дишући претњом и убиством на ученике Господње, приступи првосвештенику, и затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим. А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га светлост са неба, и паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус којега ти гониш, (тешко ти је против бодила праћати се. А он дрхтећи од страха рече: Господе, шта ћу да чиним? А Господ му рече), него устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш. А људи који путоваху с њим стајаху неми, чујући глас, а никога не видећи. А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. Они га узеше за руку и уведоше у Дамаск. И беше три дана слеп, и не једе, нити пи. А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у виђењу: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе! А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу, и виде у виђењу човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њега да прогледа. А Ананија одговори: Господе, чуо сам од многих за тога човека колико зла почини светима твојима у Јерусалиму. И овде има власт од првосвештеника да веже све који призивају Име твоје. А Господ му рече: Иди, јер ми је он сасуд избрани, да изнесе Име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве; а ја ћу му показати колико му ваља пострадати за Име моје. И отиде Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њега рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се испуниш Духа Светога. И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и прогледа, и уставши крсти се; И узевши храну, окрепи се.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 6, 48–54)
Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: Ја сам хлеб живота. Оци ваши једоше ману у пустињи, и помреше. Ово је хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавијек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света. Јудејци се пак препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо? А Исус им рече: Заиста. заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вечни;и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
ТУМАЧЕЊЕ
Савле на путу за Дамаск
Он је после илузије заслепљености чуо речи: Јер сте чули моје живљење некад у јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је; И напредовах у јеврејству већма од многих врсника својих у роду свом, и одвише ревновах за отачке своје обичаје. (Гал. 1, 13-14)… Бог је прво проверио његову ревност, а искористио је слепило да му укаже на грешке и срџбу, те да га умири и потпуно смири. Тек онда му је говорио и показао му… јер се бринуо… а битно је истаћи да он није видео црнило и таму у слепилу свом, већ га је светлост преплавила… у кључном моменту. Провиђење Божије се показало у кључном трену. А Павле је то спознао и рекао: … открио је Бога у мени (Гал. 1, 15-16).
Онај који једе моје Тело и пије моју Крв има живот вечни
Ако се препустимо духовним стварима у нама неће остати ништа телесно, нити земаљско у нашим душама. Нека се све такве мисли одвоје од нас, и нека се укину да би слушале само божански глас. У доласку Царства све недоумице биће уклоњене и ако Дух Свети у нама буде говорио силно, требаће нам спокој да све то издржимо. Живот о коме данас говоримо, није само живот (земаљски), већ савршен живот. Он не говори о пуком животу већ о славном животу који је чист од свега земног. (Св. Јован Златоуст, Омилија 47 на Јн. 6, 1)
Онај који једе од овог Хлеба неће умрети. То значи да онај човек који једе од овог Хлеба, припада врлини. То је човек који једе Свету Тајну и ту храну и пиће Бог жели да представи као заједницу Тела и Крви што и јесте Црква, у којој су сви свети, а и народ који је крштен и који Га прославља (Рим. 8, 30). Стварност ове Свете Тајне дата је сваком човеку јер он учествује у животу, а никада у уништењу. (Св. Августин, Омилија на Јн 26, 11, 12, 15)
Ако говоримо о поновном стварању, то је стварање од Њега и кроз Њега, кроз Његово Тело, и све што је било неопходно обновити Он је обновио, а и оно што је уништено Он је поново саздао. Он је својом Крвљу пролио сва срца оних који су тражили од Њега Његов сопствени живот. У рукама држи душе оних који су са Њим у Рају, а Тело је члан Његов. После телесног живота, душе су живе животом који је прелеп јер нису могле потпуно да умру… Јер ако је Христос устао из мртвих, Он више не умире, смрт више не влада Њиме (Рим. 6, 9), удови Христови никада неће видети смрт. (Св. Никола Кавасила, Живот у Христу 17, 19)
Дневно причешће и учествовање у Телу и Крви Христовој јесте добра и корисна пракса. Онај који сумња да стално учествује у Причешћу, о да ли ће имати живот Вечни? Лично се четири пута причешћујем – у среду, петак, суботу и недељу, али и у друге дане у којима се прославља мученик. У ствари ово не треба да се наглашава јер се дуго коришћена пракса понекад прекида услед различитих околности. Отшелници у пустињи где нема свештеника, у келијама чувају причешће и сами се причешћују, а у Александрији и Египту већ је опште правило да сваки лаик у свом дому има причешће. Када једном свештеник служи Литургију, даје Дарове лаицима и они могу сваког дана да се причешћују јер су их примили од онога који им је дао. Чак и у Цркви, свештеник даје дарове онима који их примају са потпуном силом благодати и приносе их својим устима. (Св. Василије Велики, Писмо 93)
Ја сам хљеб живота. Оци ваши једоше мâну у пустињи, и помријеше; ово је хљеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ја сам хљеб живи који сиђе с неба: ако ко једе од овога хљеба живјеће вавијек… Јудејци су сами напред указивали на чудесну ману, желећи да виде и од Исуса слично чудо (Јн. 6, 31). Господ указује на ово и објашњава, да је хлеб о коме Он говори, чудеснији од мане и важнији од ње по дејству на човека. Ово се открива у томе што су они који су јели ману у пустињи умрли, а онај који једе овај хлеб неће умрети. Овде се подразумева и телесна и духовна смрт, али у разним односима: они који су јели ману у пустињи, умрли су телесно сви и духовно они, који нису пребивали у вери, видећи у мани само телесну храну; они који једу хлеб Христов умреће телесно, али ће бити живи духовно у општењу с Богом вером, а потом васкрснути у последњи дан.
… Хљеб који ћу ја дати тијело је Моје, које ћу Ја дати за живот свијета. Ево суштинске допуне пређашње речи о хлебу. Господ одједном разрешава загонетну Своју реч овом напоменом, која је потпуно збунила Његове слушаоце. До сада је Он под видом хлеба говорио уопште о Својој Личности као предмету вере, а сада јасно и одређено говори, да је хлеб – тело Његово. „Обрати пажњу – каже блажени Теофилакт – да хлеб који окушамо (једемо) у светој Тајни, није слика (символ) Тела Господњег, већ је само тело Господа, јер Он није рекао да хлеб који ћу Ја дати, јесте слика тела Мога, већ: тијело је Моје”.
Јудејци се пак препираху међу собом, говорећи: Како може овај дати нама тијело своје да једемо? Гунђање (роптање) слушалаца (Јн. 6, 41) прешло је у усиљену расправу. Они су схватили реч Господа тачно, у буквалном смислу, и Господ даље потврђује тачност њиховог схватања и, сходно томе, истинитост буквалног смисла Његових речи, али како Он може дати Своје тело за јело – то је било изнад њиховог поимања. Видећи расправу слушалаца, Господ продубљује Своју реч, али не одговара на њихово питање, јер при телесној усмерености њиховог духа њима је било немогуће да ово схвате.
Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви Његове, нећете имати живота у себи. Веза одговора са питањем овде је оваква: ви не разумете како ћу вам Ја дати да једете тело Моје? Ово ви и не разумете сада, али Ја вам говорим непорециву истину- да је окушање Тела Мога и пијење Крви Моје савршено неопходно за достизање живота вечног.
Запамтите што боље, пријатељи моји, утисните што дубље у своје верујуће срце ове речи данас читаног Јеванђеља! На њима се заснива догмат Православне Цркве о претварању хлеба и вина у Тајни евхаристије у истинско Тело и Крв Господа Исуса Христа.