ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 9, 6-19)
Браћо, није тако, као да је пропала ријеч Божија. Јер нису сви Израиљци који су од Израиља; нити су сви дјеца који су од сјемена Авраамовог, него: У Исаку ће ти се назвати сјеме. То јест, нису оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него се дјеца обећања рачунају у сјеме. Јер је ово ријеч обећања: У ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син. А не само она, него и Ревека која заче од једнога, од Исака оца нашега. Јер док још дјеца не бијаху рођена, ни учинила добра ни зла, да остане онако како је Бог по избору одредио, не због дјела, него због Онога који призива, рече јој се: Већи ће служити мањему. Као што је написано: Јакова завољех, а Исава омрзох. Шта ћемо, дакле, рећи? Зар има неправде код Бога? Никако! Јер Мојсеју вели: Помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим. Тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који милује. Јер Писмо говори Фараону: Баш за то те подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. Тако, дакле, кога хоће помилује, а кога хоће отврдоглави. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој?
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 10, 32-36; 11, 1)
Рече Господ Својим ученицима: сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови. И када заврши Исус заповијести Дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и проповиједа по градовима њиховим.
ТУМАЧЕЊЕ
Деца обећања нису од онога који има жељу већ од Бога који је милостив
Овде је показан грех у коме су сви Јудеји огрезли: златно теле. Иако су неки и кажњени због тога, неки ипак нису… Мојсије је објаснио шта није добро у томе да признате идола (од злата) за Бога и поучавао је богопознању и ономе што људи заиста јесу. Све што је говорио било је изнад њиховог разума, али он ништа није говорио што нису могли да схвате; нису то била питања са немогућим одговорима. Зато је наша служба да поштујемо Бога и слушамо Његове Законе и заповести, јер не знамо зашто нам се неке ствари дешавају. Да ли можемо да судимо Богу? Како, када у односу на Бога, ми немамо чак ни целовито биће. Ми не можемо да одемо од слободне воље, јер Он говори и указује на оне који Га поштују. Он не ради ништа случајно, зато не игноришите тајне Његове Преемудрости… (Св. Јован Златоусти, Омилија 16 на Рим. 9)
Нисам дошао да донесем мир, већ мач
Када чујемо ово, питамо се како да се људи придруже онима који проповедају мир или како да их пусте у свој дом? Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2, 14). Како су онда пророци говорили о добрим стварима… Међутим, ово је све изнад (овоземаљског) мира. То треба да знамо јер то сједињује Небо и земљу. Рат није Божије дело, већ зависи од људи и њихове воље, њиховог темперамента. Његова воља треба да се сједини са похвалама које се упућују Богу, али пошто су – уместо тога – људи отпали од Бога, онда долази до ратова. Због тога су говорили пророци: Не верујте другу. Не уздајте се у блиског пријатеља. Пред оном која ти на крилу лежи пази шта ти уста говоре. Јер син презире оца, кћер устаје на своју мајку и снаха на своју свекрву. Човеку су непријатељи његови укућани (Михеј 7, 5-6). (Св. Јован Златоусти, Омилија 35 на Мт. 10, 1, 2)