ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Зач. 211 – гл. 4, ст. 28-31; гл. 5, ст. 1-10)
Браћо, ми смо по Исаку деца обећања. Но као што тада онај по телу рођени гоњаше рођеног по духу, тако и сада. Али шта Писмо говори? Истерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наследити са сином слободне. Тако, браћо, нисмо деца робиње него слободне. Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити. Ево ја, Павле, кажем вам да ако се обрезујете, Христос вам ништа неће користити. А сведочим опет свакоме човеку који се обрезује да је дужан сав закон творити. Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодати отпадосте; јер ми Духом, од вере, чекамо наду праведности. Јер у Христу Исусу нити што вреди обрезање ни необрезање, него вера која кроз љубав дела. Трчасте добро! Ко вас спречи да се не покоравате истини? Та упорност није од Онога који вас зове. Мало квасца укисели све тесто. Ја се уздам у вас у Господу да ништа друго нећете мислити; а онај који вас узбуњује сносиће осуду, ма ко био.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 27 • Гл. 6, ст. 54-56 – гл. 7, ст. 1-8)
У време оно, кад Исус изиђе из лађе, познадоше га људи земље Генисаретске и оптрчаше сав онај крај, и почеше на постељама доносити болеснике где год би чули да је он. И где год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се. И окупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бејаху дошли из Јерусалима. И видевши неке од ученика његових да нечистим, то јест неумивеним рукама једу хлеб, укорише их. Јер фарисеји и сви Јудеји не једу док не умију руке до лаката, држећи се предања од старих. И кад дођу са тржишта не једу док се не оперу; и још много има што су примили те држе; перу чаше и судове и котлове и седишта. А потом питаху га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хлеб неумивеним рукама? А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи. Јер остависте заповест Божију, а држите се предања људскога.
ТУМАЧЕЊЕ
Ми смо деца обећања
Ко је тај који је сам и пуст и неплодан? Јасно је да је то храм незнабожачки, који је постојао пре богопознања. Ко је она која има и мужа? Вероватно синагога. Неплодна жена је остала таква и ако је било много њене деце, из једног народа, а деца Цркве која су испунила земље Јелина и варвара, земљу и море, све земље где има људи, они су остали до сада… Није само да је Црква била као Сара, или да је постала мајка многе деце, баш као што је и Сара родила… За нас обнова није по природи, већ то треба да буде реч Божја коју изговарају свештеници, која је обликована и обновљена у базену воде у самом крштењу. Ако смо синови бесплодне жене, онда смо слободни…
Али каква је то слобода, ако објективно говоримо, када Јудејци зграбе своје вернике… Слично се десило и Исаку, који је био слободан, а протеран од Исмаила… Да ли то показује слободу или ропство? Иако је Син у Очевој кући, са мајком постаје прогнаник и избеглица… али знајте да Он није страдао да постане Син. Њега је Отац већ родио.
Сара је била неплодна и као таква је изображавала храм незнабожачки… Добро размислите како ова прича треба да се тумачи, као бивши у годинама које су прошле, па у поодмаклим годинама сада жена постаје мајка… јер је испуњено време које долази. А пророк је то већ прорекао: Радуј се неплодна која рађа и рида… То усмерава ка таквом храму, јер она није знала за Бога, али чим га је спознала постала је плодоносна синагога. (Св. Јован Златоуст, Тумачење Галатима, 4)
Ови људи ме хвале уснама, али им је срце далеко
А главари свештенички договорише се да и Лазара убију (Јов. 12, 10). Договорише се прво да убију Делатеља, па онда и дело Његово. Јер васкрсли Лазар беше дело Христово. Шта вреди, помишљали су они лукаво, убити Чудотворца а оставити жива сведока Његовог највећег чуда? Тек онда би се народ распалио на њих као на злочинце! Па ипак се догодило, да су убили Христа а промашили Лазара. Па онда? Па онда су они -или њихови једномишљеници – поубијали десетину Његових апостола, а промашили стотине. Па онда су поубијали хиљаде, а промашили стотине хиљада. Па онда су поубијали стотине хиљада, а промашили милионе. Најзад се показало да су и побијени иза њихових леђа васкрсавали у живот као покошена трава а намењени убиству пред лицем убица расли као посејана трава. Узалуд је мудри Гамалил говорио: ако је ово дјело од Бога, не можете га покварити (Дела. 5, 39). Богоборци су кроз све векове узалуд оштрили своју немоћ, да посеку усев Божји. Но што су га они више секли, то је усев Божји бујније растао. О безумни христоборци, и ондашњи и садашњи! Ваш топуз одбија се од града Христовога, и удара у вашу сопствену колибу, и руши је у прах и пепео. Кроз све векове имали сте довољно савезника: осим ђавола уз вас су били јеретици, идолопоклоници, фанатици, гатари и врачари, развратни кнежеви и богаташи, насилници и сви отупели грешници. Побеђени сте до сада, и без сваке сумње сви савезници ваши са вама заједно биће побеђени до на крај времена. Нека је за то Теби, свемоћни и неодољиви Господе, слава и хвала вавек. Амин. (Свети Николај (Велимировић), Охридски Пролог, 18. фебруар)