ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 195 – гл. 12, ст. 10-19)
Браћо, добре сам воље у немоћима, у поругама, у невољама, у гоњењима, у тескобама за Христа; јер када сам слаб онда сам силан. Постадох безуман хвалећи се! Ви ме натерасте. Јер је требало да ме ви хвалите, пошто ни у чему нисам мањи од превеликих апостола иако сам ништа. Јер знаци апостола учињени су међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама. Јер шта је то у чему сте мањи од осталих Цркава, осим што вам ја сам не досадих? Опростите ми ову неправду. Ево готов сам по трећи пут да вам дођем, и нећу вам досадити; јер не тражим више него вас. Јер нису деца дужна тећи имање родитељима него родитељи деци. А ја ћу врло радо трошити и истрошићу се потпуно за душе ваше, иако вас ја одвише љубим, а ви ме мање љубите. Али нека буде, ја вам не бих на терету, него будући лукав, добих вас преваром. Еда ли вас што закидох преко некога од оних које сам слао к вама? Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит што закиде? Зар не ходисмо истим духом? Зар не истим стопама? Мислите ли опет да се бранимо пред вама? Пред Богом у Христу говоримо; а све је, љубљени, за ваше изграђивање.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 16 • Гл. 4, ст. 10-23)
У време оно приступише ученици Исусу кад оста сам, и запиташе га за причу. И рече им: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива, да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се опросте греси. И рече им: Зар не разумете причу ову? А како ћете све приче разумети? Сејач реч сеје. А покрај пута, где се сеје реч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме реч посејану у срцима њиховим. Тако и они посејани на каменитим местима јесу они који кад чују реч, одмах је приме с радошћу, али немају корена у себи, него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због речи, одмах се саблазне. А они посејани у трњу, јесу они који слушају реч, али бриге овога века и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше реч, и без рода остане. А они на доброј земљи посејани, јесу они који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто. И говораше им: Еда ли се светиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак постави? Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изиђе на видело. Ко има уши да чује нека чује!
ТУМАЧЕЊЕ
Волим слабости у име Христово, јер ако сам слаб, онда сам силан
Када говоримо о слабостима, не говоримо о болестима, нити о било којој телесној слабости, већ о ранама приликом прогона. Да ли видите једноумну душу? Господ тражи да сви буду изузети од тих опасности. Међутим, када прође време, када се чује Божји глас нико није спреман већ само су разочарани због туђих усрдних молитава, али је Њему ипак драго јер од Њега долази благодат. Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа (2. Кор. 1, 5).
У Старом Завету је било праведника. Њихови трагови су чисти и осветљени, као и код три младића, са Данилом, затим Мојсијеви, па Јосифови, и сви су они били осветљени у тадашњем животу. А душа се чисти у име Божије… Показује се да су ствари које воде ка философији од људи и од света. Када све страсти оду, и богатство и лепота, и необузданост, остаје само бестрашће… (Св. Јован Златоуст, Омилија 26 на 2. Кор. 12, 3, 4)
Прича о сејачу (допуна)
Треба опет размотрити зашто оно семе, које је пало далеко од плодне земље и пало на каменито тло, остаје неплодно. То место где је оно пало утабано је и тврдо зато што људи ходајући покрај пута иду баш туда и табају плодну земљу, те сви знају да се тамо семе не сеје. Ни једна света и божанска реч неће бити у стању да отвори оне који имају тврди ум и срце, али уз помоћ Божју они ће давати плодове и у њима ће врлина моћи да узраста. Људима из каменитих подручја су срца отврдла због нечистих духова и због самог сатане, и никада неће бити у стању да дају свети плод управо због тога што су им срца отврдла и неверна. Има и оних који веру умножавају у дубини своје душе, јер је вера дело речи. Неки имају веру без корена, тако да када уђу у Цркву они су радосни јер ту виде много радосних људи заједно, на једном месту, који пажљиво учествују у Светим Тајнама. Али такви не долазе озбиљно у Цркву, а било би добро да срца њихова пламте огњем истинске и трајне вере. Међутим, када такви људи изађу из Цркве, они одмах забораве света учења која су тамо слушали. И ако убрзо дође до прогона, такви ће отићи… Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње (Јерем. 4, 3). Божанско семе може у нама да се умножава и даје плод, али не треба да мислимо о земаљским стварима. Духовни људи су богати плодова и то стоструких, добро и лепо је у душама које дубоко у себи носе семена Логоса, нека их чувају и третирају их са бригом. (Св. Кирило Александријски, Беседа о причи о сејачу, 41)
Прича о сејачу
Шта са овом причом? Одакле је Господ изашао – Он који је присутан свуда и који испуњава све (створено)? Или како је Он изашао? Не говоримо о појмовима који означавају места већ говоримо о условима који се нас тичу: дођи ближе нама и обуци наше тело. Пошто ми не можемо да уђемо, јер нас наши греси склањају са улазних врата, Он је дошао нама. Зашто? Да разори сво трње у које смо зарасли? Да уклони гнев мужева? Да посади реч божанску у свима нама. Под семеном Он мисли на Његово учење, под земљом мисли на душе свих људи, а под сејачем: Господа (Себе). Ове је речи изрекао сада да покаже да Он сади без дозволе, јер сејач без питања сеје у земљу и тако не прави разлику између богатих и сиромашних, мудрих и немудрих, храбрих и плашљивих, јер Он све призива. Он испуњава Његов део, јер зна (пророкује) исход (сејања), јер је у Његовој моћи да каже: Да урадим или не урадим? Да ли могу да покажем семе? Та послушност може да буде брза и једноставнија и да покаже све плодове (сејања)… (Св. Јован Златоусти, Омилија 44 на Мт. 12, 4, 5)
