ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 2, 28-3, 18)
Браћо, није оно Јудејац што је споља, нити је оно обрезање што је споља, на тијелу, него је оно Јудејац који је то изнутра, и обрезање је обрезање срца духом а не словом; таквоме је похвала не од људи него од Бога. Какво је, дакле, преимућство Јудејца, или каква је корист обрезања? Много у сваком погледу. Прво, што су им повјерене ријечи Божије. Јер шта ако неки не вјероваше? Зар ће њихово невјеровање вјеру Божију укинути? Никако! Него, нека је Бог истинит, а човјек је сваки лажа, као што је написано: Да се оправдаш у ријечима својим и да побиједиш када ти суде. Ако ли наша неправда објављује Божију праведност, шта ћемо рећи? Зар је Бог неправедан када показује гњев? Као човјек говорим. Никако! Јер како би онда Бог могао судити свијету? Јер ако се истина Божија кроз моју лаж показа обилно на славу Његову, зашто још и ја као грјешник да будем осуђен? И зар ћемо, као што нас грде и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Њихова је осуда праведна. Шта, дакле? Имамо ли предност? Никако! Јер претходно доказасмо да су и Јудејци и Јелини сви под гријехом. Као што је написано: Нема ниједног праведног, нема онога који разумије, нема онога који тражи Бога. Сви застранише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема баш ниједнога. Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин под уснама њиховим. Уста су им пуна клетве и горчине. Ноге су им брзе да пролијевају крв. Пустош и биједа је на путевима њиховим; и пута мирног не познаше. Нема страха Божијега пред очима њиховим.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 6, 31-34 – 7, 9-11)
Рече Господ: не брините се, дакле, говорећи: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога. Или који је међу вама човјек од кога ако син његов заиште хљеба, камен да му да? Или ако рибе заиште, да му да змију? Када, дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који му ишту?
ТУМАЧЕЊЕ
Бог је праведан, а сваки човек греши
У овом тзв. апсурду налази се и закључак – који многи људи знају – да је добро изнад зла. Грци су, као незнабошци, ово смислили, па шта бисмо ми онда, као хришћани, могли на ово да одговоримо Грцима. Сада, немојте да ми кажете да не волимо златни новац, али треба да будемо свесни да се у том случају ништа не ради осим онога што овоземаљско благо тражи од свих људи. Ето, и то је један од облика паганства. Један се клања мамону, други се моли свом стомаку, неко трећи се моли за пожуду… Сви они, на неки начин, касапе своје душе. Само са већом пажњом слушајте заповести у вези са овоземаљским стварима: са новцем, или тиранијом, или пожудама, или стомаком. То незнабошце чини одвратним људима. Зато не будите као и они, и бежите од идолатрије, бежите од зле жеље, од жеље за одећом, од жеље за храном, од жеље за нечим пролазним… (Св. Јован Златоуст, Омилија 6 на Рим. 2)
Не брините шта ћете јести
Славите Бога у духу и истини. У истини, зато што се каже: да буде Име твоје… Да ли заиста мислиш да Божије име треба да се прослави добрим делима, твојим и твојих ближњих? Када кажеш да ће Његово Царство доћи, да ли заиста то мислиш… Да ли желиш да обитаваш у Духу, а не да обитаваш у греху? Треба ли уопште да живиш у греху? Када кажеш Да буде воља Твоја, да ли тражиш своју вољу или Божју? У томе је проблем… Када кажеш Хлеб наш насушни дај нам данас, да ли не прећуткујеш нешто што је у твом срцу. Нека сиромашни о томе говоре најбоље. А ви, не тражите ли похлепно још и више од тога што вам треба. Нисте ли онда незадовољни онима што вам Бог пружа. Како се онда захваљујете Богу на овоме… (Св. Јован Кронштатски, Мој живот у Христу, 61)