ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. IV, 2 – V, 7)
Овако говори Господ: У дан онај усијаће Бог у савету са славом на земљи, да узнесе и прослави остатак Израиља. 3. И ко остане у Сиону и ко још буде у Јерусалиму, зваће се свет, сваки ко буде записан за живот у Јерусалиму, 4. Кад Господ опере нечистоћу кћери сионских, и из Јерусалима очисти крв његову Духом који суди и сажиже. 5. Господ ће створити над сваким станом на гори сионској и над зборовима њеним облак дању с димом и светлост пламена огњеног ноћу, јер ће над свом славом бити заклон. 6. И биће колиба, да сеном заклања дању од врућине и да буде уточиште и заклон од поплаве и од дажда. 1. Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету. 2. И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом. 3. Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог. 4. Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом? 5. Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази; 6. Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ. 7. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.
Читање из књиге Постања (Пост. III, 21 – IV, 7)
Начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих. 22. И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи. 23. И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; 24. И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота. 1. Иза тога Адам позна Јеву жену своју, а она затрудне и роди Кајина, и рече: Добих човека од Господа. 2. И роди опет брата његовог Авеља. И Авељ поста пастир а Кајин ратар. 3. А после неког времена догоди се, те Кајин принесе Господу принос од рода земаљског; 4. А и Авељ принесе од првина стада свог и од њихове претилине. И Господ погледа на Авеља и на његов принос, 5. А на Кајина и на његов принос не погледа. Зато се Кајин расрди веома, и лице му се промени. 6. Тада рече Господ Кајину: Што се срдиш? Што ли ти се лице промени? 7. Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? А кад не чиниш добро, грех је на вратима. А воља је његова под твојом влашћу, и ти си му старији.
Читање из Прича Соломонових (Прич. III, 34 – IV, 22)
Господ се гордима противи, смиренима даје благодат. 35. Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота. 1. Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост. 2. Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој. 3. Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје, 4. Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив. 5. Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих. 6. Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те. 7. Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум. 8. Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш. 9. Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти. 10. Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу. 11. Учим те путу мудрости, водим те стазама правим. 12. Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути. 13. Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот. 14. Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај. 15. Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га. 16. Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе. 17. Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља. 18. А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан. 19. А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути. 20. Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој. 21. Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог. 22. Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.
ТУМАЧЕЊЕ
Чокот и лоза у винограду Господњем
Петнаеста глава Јеванђеља по Јовану, где Бог сам себе зове чокотом, а ученике лозом, многим речима указује на посредништво између човека и Бога, човека Исуса Христа који је Глава Цркве, а ми смо Њени чланови (удови)… Пошто су лоза и чокот од исте суштине, Његова природа је Божија и другачија је од наше, Он је постао човек и у Њему људска природа може бити чокот, а ми да будемо лоза. Да ли то значе речи: Ја сам прави чокот? Није ли то буквално или можда само метафора, која указује на Истину? Ту нема личносне својствености, Он јесте чокот, али је и овца, јагње, лав, стена, камен крајеугаони… све то нису реалности већ су метафоре… (Бл. Августин, Омилија 80 на Јн. 15, 1)
Изгон из Раја – одвајање од Бога
Созерцавајмо Адамов и Евин пад у грех: како су они прекрили своја нага тела лишћем, чим су схватили да су наги; како се до данас сви непокајани грешници, када изгубе врлину, прекривају са неким лажима и фантазијама. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 3. децембар)
Не кажемо да је све изгубљено и уништено, мртво. Адам је умро, али живи својом природом. Цео свет је на земљи и ради и дела по својој природи, али Бог види све човекове замисли и чита људски ум, али са злим људима да не правимо заједницу, зато што они немају Бога у својим мислима… (Св. Макарије Велики, Омилија 12, 2)
О невољи
Нека буду бедра ваша запрегнута, и свијеће запаљене (Лк. 12, 35). То је заповест Онога који зна слабости бића нашег, и који нам жели добра више од оца и мајке. То је заповест нашег човекољубивог Господа. Кад је човек распасан, не опусти ли се цело тело наниже? Опаше ли се и запрегне, не усправи ли се цело тело као свећа? Као свећа, тако душа наша треба да стоји усправно пред Богом. Како ће душа стајати усправно пред Богом, ако је неуздржљива телесина отежа земаљским страстима и похотама? Гле, међу бедрима је гнездо главних страсти телесних. Запрегнути бедра значи стегнути се уздржљивошћу и не давати страстима на вољу. Но запрегнути телесна бедра није циљ него средство, којим се служимо да бисмо лакше запрегли ум свој и срце своје и вољу своју. Уздржљивост телесна прва је школа нашег хришћанског карактера; после ње долази виша школа, у којој се учимо уздржљивости ума и уздржљивости срца и уздржљивости воље. Запрегнемо ли ум наш, онда у његовој тескоби не могу наћи места похотне мисли. Запрегнемо ли срце наше, онда у њему не могу наћи места похотне жеље. Запрегнемо ли вољу нашу, онда у њој не могу наћи места зла хотења зверска и демонска. Тесним путем, браћо, улази се у Царство Божије. У тескоби ума и срца и воље једино могу планути свеће свих врлина, чији пламен уздиже се ка Богу. Под запаљеним свећама и треба разумети хришћанске врлине. О Господе чисти и безгрешни, огњиште свих врлина, помози нам запрегнути се уздржљивошћу, и по тесном путу ходити к Теби са запаљеним свећама, које си Ти донео у свет. Теби слава и хвала вавек. Амин.
