ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Солуњанима светог апостола Павла (Зач. 267 – гл. 2, ст. 20; гл. 3, ст. 1-8)
Браћо, ви сте наша слава и радост. Зато, не могавши више издржати, нађосмо за добро да останемо сами у Атини, па посласмо Тимотеја, брата нашега и служитеља Божијега и сарадника нашега у јеванђељу Христовом, да вас утврди и да вас ободри у вери вашој, да се нико не поколеба у овим невољама; јер сами знате да нам то предстоји. Јер кад смо још код вас били, ми смо вам казали унапред да ћемо имати невоља, и као што знате то се и догодило. Ради тога и ја, не могавши више издржати, послах да сазнам о вери вашој, да вас како није искушао кушач, па да наш труд буде узалуд. А сада, када нам је Тимотеј дошао од вас, и донио нам добре вести о вашој вери и љубави, и да нас се свагда радо сећате, желећи да видите нас, као и ми вас. Зато се вама утешисмо, браћо, вером вашом при свој нашој невољи и беди. Јер сад смо живи, кад ви чврсто стојите у Господу.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 59 • Гл. 11, ст. 29-33)
У време оно стаде Исус говорити народу који се окупљаше: Нараштај је овај зао нараштај; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син Човечији бити знак нараштају овоме. Царица јужна устаће на суду с људима нараштаја овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а гле, овде је већи од Соломона. Људи Ниневљани ће устати на суду с нараштајем овим, и осудиће га, јер се покајаше на проповед Јонину, а гле, овде је већи од Јоне. Нико пак не меће запаљену светиљку на скривено место, нити под суд, него на свећњак да виде светлост они који улазе.
ТУМАЧЕЊЕ
Христос је наша слава и наша радост… утешени смо вером вашом
Господ је рекао да ако будеш са Мном не би требало да си у невољи, а то неће бити страно људима, те ништа друго не можемо ни да очекујемо. Довољно је да васкрсну људи.
Видиш ли шта је, у ствари, Христос пророковао својим ученицима? Желео је да их утеши, како би чули од свог Учитеља шта ће бити и шта ће се десити… Слушајте, јер ко има уши да чује… Свим вернима је рекао: Назначени сте… Да ли постоји разлог да мислимо да не би требало да страдамо, да ли је то страно, и има ли разлога да мислимо да је то страно? Ни једно доба или искушење времена нас не може заокупити, осим онога што може бити својствено човеку…
Ниси ли га Ти оградио и кућу човекову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи. Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псоваће те у очи (Јов. 1, 10-11). (Св. Јован Златоуст, Омилија 2 и 3 на 1. Сол. 2, 3)
Неће се дати други знак, осим знака пророка Јоне
Неће му се дати знак, осим знака Јоне пророка… Он изражава овом реченицом две ствари: да треба да умре за људе; и да они не би требало да тиме добију неко људско добро. И поред тога, Он умире са тим сазнањем: велика је била његова брига, већа него претходна… Јона одлази к њима, као што и краљица са југа није чекала Соломона да јој дође. Она је сама отишла к њему, а била је и дама и варварка, о каква је била велика разлика у једној жени… Није било претње, нити је она била у страху од смрти, већ је пришла кроз љубав… У том случају, та жена је дошла Соломону, али сада Ја долазим…
Њихова непослушност израста из њихове изопачености, а не из Учитељеве неспособности и када Он показује са много доказа, баш као што је и Ниневљанима предочено, али и краљици: када Он говори о казни која ће настати… (Св. Јован Златоуст, Омилија 43 на Мт. 7, 3, 4)
Видиш да су њихове речи чудне и помало у супротности, јер једном Га зову демоном, а други пут Учитељем. Када Га питају и сугеришу му, Он им одговара с љубављу и часно. Када му се ругају прилази им са очинском љубављу. Он их сматра незнабошцима, и показује им какви су били и какво је сада њихово неверовање, а Он им на све то говори да је исти са Оцем.
Онда им говори о Васкрсењу, али и о Страдању.
Он не говори отворено да ће устати из мртвих, јер би му се они смејали: Исус је зато ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос Син Божји (Мт. 26, 63)? Видите ли како Он исказује своје мисли, чак и када ћути. Он не изражава само Царство које ће доћи, већ да ће бити страдања пре тог доласка. Тако да све врлине треба употребити против силе ђаволске. Дух даје врлине и потврђује их, а већа је Његова врлина од свих тиранских дела ђаволових. (Св. Јован Златоусти, Омилија 43 на Мт. 12)
