ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Колошанима светог апостола Павла (Зач. 255 – гл. 2, ст. 13-20)
Браћо, вас који сте били мртви у гресима и у необрезању тела вашега, Бог оживи са Христом, опростивши нам све грехе; избриса обвезницу која нас својим прописима оптуживаше и беше против нас, и уклони је приковавши је на крст; разоружавши началства и власти, жигоса их јавно, победивши на њему. Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе, што је сенка онога што ће доћи, а тело је Христово. Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем анђелима, упуштајући се у оно што није видео, и узалуд надимајући се телесним умом својим, а не држећи се главе из које је све тело помоћу зглавака и свеза састављено да расте растом Божијим. Ако, дакле, умресте са Христом за стихије света, зашто се држите прописа као да живите у свету?
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 43 • Гл. 9, ст. 18-22)
У време оно, када се Исус мољаше Богу насамо, с њим бејаху ученици, и запита их говорећи: Шта говори народ ко сам ја? А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован Крститељ, а други да си Илија; други опет да је неки од древних пророка васкрсао. А он им рече: А ви шта кажете ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божији. А он им запрети и заповеди да то никоме не казују, рекавши да Сину Човечијему треба много пострадати, и да ће га старешине и првосвештеници и књижевници одбацити, и да ће бити убијен, и трећега дана да ће устати.
ТУМАЧЕЊЕ
Био си мртав у својим гресима и оживео те је заједно са Њим
Апостол је рекао: Сахраните ме с Њим у крштењу, па ћу и устати са Њим кроз веру… Верујеш ли да је Бог у стању да те подигне, онда ћеш и устати… Он је показао то васкрсењем. Човек лежи под судом смрти. Чак и када умреш, биће добро за тебе… Опрости Боже све грехе (наше), посебно оне које узрокују мртвило. Видиш ли колико је то велика искреност, она која ће и стеге срушити? Видиш да ћемо сви који смо под грехом бити под казном… Он је скинут с Крста… Имао је снагу да подере обвезницу (смрти)… Она је и ђавола држала у свом поседу, али Христос нама није дао ту обвезницу, већ је раздерао на два дела… (Св. Јован Златоуст, Омилија 6 на Кол. 2)
Шта кажу људи ко сам Ја, а Петар одговори и рече: Христос Божији
Први јесте, и пре свега, апостол Петар је опет био испред свих и он је био тај који говори за све ученике, исказујући величину љубави према Богу и дајући и исказујући потпуну веру у Њега, речима: Христос Син Божији… Ученици су безгрешни и заиста виспрени тумачи Тајне. Он није једноставно рекао да је Христос Божији, већ само Христос, јер ће се и многи проглашавати за христосе, различито помазани од Бога. Неки ће бити помазани као краљеви, а неки као пророци, док ће други примити спасење од Христа који је Спаситељ свих, чак и нас који тражимо и зовемо Христа, а помазани смо Духом Светим. То је казано и у Псалмима: Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла (Пс. 105, 15). Пророк Авакум каже: Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ (Авак. 3, 13). Христоса ће бити много и тако ће се звати само због дела које им је начињено, али Онај који је Бог, Отац је Христа, Један и само Један, мада смо и ми на неки начин христоси, али не као Син Божији Христос, већ припадају другој личности, али је због Њега, Његов Отац, Он на Небесима.
Док је најмудрији апостол Петар исповедао правилно веру, без и једне грешке, да је Христос Бог, он није грешио и то је причислио ономе коме је тај позив и упућен: Петар се Њему обраћа као Богу. Он је по природи Бог и сија из Бога Оца као рођени Логос, тако да је рођен у телу према Писму. Блажени Петар је овде исповедио веру исказујући у име целог друштва апостола, као њихов гласноговорник, пошто је био отворенији од свих…
То све морамо да имамо на уму када читамо извештај из Матејевог Јеванђеља: Ти си Христос, Син Бога Живога, али и Лукине речи, сажете, које се односе на исто: Христос Бог. Нема овде помена о томе шта му је Спас рекао, већ Матеј наводи: Блажен си Симоне Јонин… И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима (Мт, 16, 17). Ученик је потврдио мисао Божију, нити он исказује веру за нас у својим мислима, зато што божанска светлост светли над познањем и Отац Га води у право познање Тајне Христове. (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки, Омилија 49)
Немогуће је не веровати овим људима, јер су факт васкрсења Христовог пронели кроз страховиту сумњу. Врло критички и врло скептички они су тај факт испитивали са сваке стране, и проверавали га непоштедно и невернички. Са највећим неповерењем они се у почетку односе према васкрсењу Христовом; то неповерење иде до увредљивости: прву вест о васкрсењу они називају лажју (Лк. 24, 11). Једина је Марија Магдалина која без резерве и критике прима тај факт; у томе је њена ненадмашна величина, и њено апостолство (Мк. 16, 9-11). По васкрсењу Свом Васкрсли Господ се много пута и многима јављао, и чинио дела обичних људи да би их убедио у Своју реалност. Он са ученицима седи за трпезом, узима хлеб, благосиља га и даје њима (Лк. 24, 30). И док они узбуђено претресају могућност Његовог васкрсења, Он опет стаје међу њих и говори им: Мир вам; они се још више узнемирују, и уплашени мисле да виде духа; а Он, да би им најочигледније доказао психофизичку пуноћу и реалност Своје васкрсле Личности, пита их: Што се плашише? И зашто такве мисли улазе у срца ваша? – мисли да сам ја дух. Видите руке Моје и ноге Моје; Ја сам главом; опипајте Ме и видите, јер дух тела и костију нема као што видите да Ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге. А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде што за јело? А они Му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. И узевши једе пред њима (Лк. 24, 36-42). – Очигледнији, експерименталнији доказ је немогућ, доказ да је Господ Исус и по ваокрсењу Свом истински човек и истински Бог. Богочовек Христос је и по васкрсењу Свом остао Богочовек, и то прослављен и непоречно посведочен за Сина Божјег и Сина Човечјег. Ако то није довољно, нека искуство Апостола Томе буде допуна. Његова вера пролази кроз жеравицу сумње; он врши над њом немилосрдну пробу; најзад га непобитан и најреалнији доказ доводи у усхићење, и он радосно кличе: Господ мој и Бог мој (Јн. 20, 24-29). Дирљиво трикратно питање Спаситељево, којим је исправио Петрово трикратно одрицање, дешава се после васкрсења на обали Тиверијадског мора у присуству свих Апостола (Јн. 21, 22). – Ако број има неку нарочито убедљиву силу, ево и њега: Васкрслог Господа Христа видеше једном више од пет стотина браће (1. Кор. 15, 6). (Свети Јустин Поповић, Сабрана дела 4, 118, 120-122)
