ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Филипљанима светог апостола Павла (Зач. 248 – гл. 4, ст. 10-23)
Браћо, обрадовах се врло у Господу што се најзад опет сетисте да се старате за мене, као што се и старасте, али немадосте прилике. Говорим то не због оскудице, јер ја сам се научио да будем задовољан оним што имам. Знам и понизити се, знам и изобиловати; у свему и свачему навикох; и сит бити и гладовати, и изобиловати и оскудевати. Све могу у Христу који ми даје моћ. Ипак, добро учинисте што узесте учешћа у мојој невољи. А знате и ви, Филипљани, да у почетку проповедања јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ни једна ми Црква није учествовала у давању и примању осим ви једини; јер ми и у Солун посласте и први и други пут за моју потребу. Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на корист вашу. А ја сам примио све и имам изобилно. Подмирен сам примивши од Епафродита што сте ми послали, слатки миомир, жртву пријатну, угодну Богу. А Бог мој испуниће сваку потребу вашу по богатству својем у слави, у Христу Исусу. А Богу и Оцу нашему слава у векове векова. Амин. Поздравите свакога светога у Христу Исусу. Поздрављају вас браћа што су са мном. Поздрављају вас сви свети, а особито они из царева дома. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 33 • Гл. 7, ст. 36-50)
У време оно мољаше Исуса један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко је и каква га се жена дотиче; јер је грешница. И одговарајући рече му Исус: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи. А Исус рече: Двојица бејаху дужни једноме повериоцу, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити? А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио. И окренувши се ‘ени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има. А њој рече: Опраштају ти се греси. И стадоше у себи говорити они што сеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и грехе опрашта? А жени рече: Вера твоја спасла те је; иди у миру.
ТУМАЧЕЊЕ
Тражим плода који се множи на корист вашу
Често сам говорио да је милосрђе уведено не због онога који прима, већ због оних који дају, јер ће они највише добити. Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати (Дела. 20, 35).
Зашто се онда каже: Узрадовах се у Господу веома… Зато што ћеш ти да узрасташ на тај начин, јер је велика потреба за врлином или мудрошћу у овоме свету… Ако неко покуша да те уведе у зле ствари, послушај апостола Павла који је примио све пале и себе унизио због њихових грехова. Господ је и онај који даје и онај који прима… Апостол Павле је говорио да може многе ствари да уради у Христу, који га оснажује…
Господ није говорио само онима који су осветљени, већ је разговарао са онима који су пали и били у невољи, како би их подигао… Шта значи појам примати и имати пријатељство? То је комуникација, разговор, дијалог… Када ми вама духовна сејасмо, је ли то шта велико ако ми вама телесна пожњемо (1. Кор. 9, 11)? Да у садашње време ваш сувишак буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак; да буде једнакост (2. Кор. 8, 14)… Како они, дакле, комуницирају? Дају материјално, а добијају духовно… И они који продају и купују комуницирају међу собом и дају једни другима оно што им је неопходно… Ништа није корисније од те размене и двосмерне потребе. Дакле, то значи и да што је на земљи, биће комплетирано на Небесима. Они који купују су на земљи, тако што купују и слажу се са небеским стварима, док купују по земаљским ценама. Не очајавајте, небеске ствари се не купују новцем… Богати не могу да купе те ствари, али желе да купују новцем и Његову мудрост и супериорност на земљи и човекољубље, чудеса… Да само новац може то да купи, ништа много не би добили. Али ако то не може да се купи новцем, онда су циљ и сврха корисни… Зато нам новац и не треба насушно, већ располагање добрима… То треба да знамо. Ако то знаш и разумеш онда ћеш задобити Царство… (Св. Јован Златоуст, Омилија 15 на Флп. 4)
О преклињању (мољењу)
Молим, дакле, пре свега да се чине искања, молитве, мољења, захваљивања за све људе (1. Тим. 2, 1)… Молитва је понављање разговора о греху, о ономе што је учињено некада и сада се тражи опроштај за све то. У једном и истом човеку промена осећања довешће до чистоте, а та стална понављања јесу мољења, то су молитве. Мољења припадају почетницима, који су још увек у невољи због величине својих грехова… Некада, ум који је узрастао и иде према савршености чистоте, преузима све то у себе и у једном трену постаје као пламен. Бог прима те молитве које настају из најчистије силе… Њих сам Дух Свети преноси Богу (Оцу), схватајући их у трену. Зато су молитве толико потребне… Из овога се види како Он нуди чистоту ономе ко има посвећене молитве. Чак и да је то прва и најнижа станица, која нам може помоћи да поново сакупимо (све) за будући Суд, онај који остаје под казном, уплашен је од ужаса казне и разбијен је тугом момента, а испуњен је оштрином Духа од богатства мољења тако да онај који је себе очистио и задобио благослов Божији јесте узрадован у Господу… Као што је и Господ рекао: почеће да воли још више, онај који зна да ће му више бити опроштено… (Св. Јован Касијан, Прво обраћање аве Исака, Глава 9, 11, 15)
Зашто је Христос причао са блудницом? Зато што је могао да отклони сву њену несавршеност, јер нема болести која ће надићи Божију доброту… Немојте да мислите да је Он њу само примио, већ – запамтите – Он је њу променио… (Св. Јован Златоуст, Омилија 62 на Јн. 11, 1)
Тај понос и лудост фарисеја, да чак Исуса не прихвате ни као пророка, иако је Он својим беседама терао људима сузе на очи и омогућио свима да Га јасно имају у Тајни… Он је поучавао фарисеје, и све оне који су сабрани пред Њим, Логосом Божијим, а дошао је у свет по лику Божијем, а не да прокуне свет, јер Он може да спасе свет (Јн. 3, 17). Он је опростио својим неистомишљеницима у расправама и много и мало, показао милост и према малима и према великима, тако да нико није могао да не учествује у Његовој доброти…
Као залог и обичан пример Његове милости, Он је ослободио нечисту жену од њене несавршености и палости речима: Опраштају ти се греси… Ко је, питам вас, могао да да уздигне ствари неке изнад Закона, осим Онога који је био одређен?… Запамтите једног и светог пророка који је пророковао ове ствари у стара времена и говорио: Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дрхћући излазиће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашем, и Тебе ће се бојати; Ко је Бог као Ти? Који прашта безакоње и пролази преступе остатку од наследства свог, не држи до века гнев свој, јер Му је мила милост (Михеј. 7, 17-18). (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јевнађеље по Луки, Омилија 40)
