ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Тимотеју светог апостола Павла (Зач. 278 – гл. 1, ст. 1-7)
Павле, апостол Исуса Христа по заповести Бога, Спаса нашега и Господа Исуса Христа, наде наше, Тимотеју, правоме сину по вери, благодат, милост, мир од Бога Оца нашега и Христа Исуса Господа нашега. Као што те молих идући у Македонију, да останеш у Ефесу и заповедиш некима да не уче друкчије, нити да се баве бајкама и родословима бескрајним, који више наводе на препирке неголи на служење Богу у вери. А циљ заповести јесте љубав од чиста срца и савести добре и вере нелицемерне, од чега неки одступише и скренуше у празнословље, желећи да буду учитељи закона а не разумију ни шта говоре ни шта тврде.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 75 • Гл. 14, ст. 12-15)
У време оно уђе Исус у суботу да једе хлеб у дом једнога старешине фарисејског и рече му: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате суседе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слепе; и блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних. А када то чу неки од оних што сеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео обед у Царству Божијем!
ТУМАЧЕЊЕ
Тимотеју, правоме сину по вери
Ванредне квалитете овог младог у сведочанству је истакао апостол Лука, који нас обавештава: За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији (Дела. 16, 2). Павлова приврженост њему је довољна да посведочи његов карактер: А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу (Флп. 2, 22), Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим (1. Кор. 4, 17), А ако дође Тимотије, гледајте да буде код вас без страха; јер он ради дело Господње као и ја (1. Кор. 16, 10), … Из ког разлога Павле само пише о Титу и Тимотеју? Зато што је он њих већ одредио да пазе на Цркве, па је неке већ одредио и да им помажу, али су и други били са њима (Сила, Лука, Климент)…
Познавање заповести Божјих
Онај заслужује највећу кривицу, која квари његову службу која му није дата од Бога, он који одбија и сакупља све када му је понуђено, па и криви другу врсту људи, који су непослушни као и он. Ипак апостол Павле, у на почетку посланице показује да је Павле ученик Исуса Христа и извршава Његове заповести, али где су му те заповести дате? Читамо у Делима апостолским: А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах (Дела. 13, 2)…
Свидео Му се због његове вере, као и рођендан човека који се и прославља због људске природе. Син је као и отац због природе, а ако поштује Бога сваки ученик је још већи.
Види да ли они не уче нека друга учења. Шта то значи? Он је са њима провео неко време у том граду, где је био храм Артемиде и где су преживели много муке. То је било у граду где су Јудејци одбацили апостоле, терајући вернике да поштују Закон јудејски, а њихови преступи су свуда забележени у посланицама… Нема ту ничега осим љубоморе на апостола Павла, што показује дух противљења њему. То значи – друго учење. То није закон, јер имају лажна учења. Јудејци губе време на расправе о некорисним стварима. Они набрајају своје оце и дедове, јер уживају углед да познају историју и истражују је, а не гледају ка Небесима…
Вера и питања
Уочите како апостол Павле не одобрава запиткивања? Јер где има вере, нема потребе за било каквим питањем. Где нема места за радозналост, питања су сувишна. Питања су изврдавање вере, јер онај који нешто тражи, још увек то није нашао. Онај који запиткује, и сам не верује. Павлов савет је да не будемо преокупирани питањима… Али зашто онда Христос каже: Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (Мт. 7, 7) или: Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене (Јн. 5, 39).
Прегледање Писама или трагање за смислом овде значи молитву и верско осећање, а Он тражи да се прегледају Писма, не како би увео сада нека испитивања, већ да одговори на њих једном за свагда и да сви могу да знају право значење одговора, али не тако да никада више не треба да се запитамо, већ да смо са тим у потпуности завршили… Ми се називамо верни… Ако се све ове ствари сагледају са људског становишта, онда треба да их добро испитамо, пошто су оне од Бога и зато у њих верујемо. Ако не верујемо како ћемо онда бити убеђени у постојање Божије? Како знамо да постоји Бог? Треба да избацимо сва лоша учења из наших душа… (Св. Јован Златоуст, Аргумент и омилија 1 на 1. Тим. 1)
Кад чиниш гозбу, позови сиромахе и болесне…
Настава којој нас учи Господ јесте љубав према сиромашнима који су драгоцени за Бога. Осећате ли задовољство у томе што приређујете гозбу за пријатеље и рођаке? Рећи ћу вам много бољу ствар. Анђели ће величати твоју великодушност и све силе одозгоре, а свете људе као добре ће имати у уму… Господ ће примити оне које воле милосрђе и који су гостољубиви… Када Син Човечији дође у слави Његовог Оца са светим анђелима, који ће сести на Трон Његове славе, а поставиће у своју десницу овце, а јарчеве у левицу. Рећи ће онима у десници – ходите благословом Мога Оца, јер је Царство вама припремљено, јер ако сам гладан даће ми се месо, а ако сам жедан даће ми се да пијем, ако сам наг обућиће ме, ако сам болестан посетиће ме, и у затвору… (Мт. 25, 31, 33-36) Гостољубље није без плода и зато треба да се саосећаш са сиромашнима… (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки, Омилија103)
Када се саосећамо са сиромашнима, Богу је драго и када дајемо најмањима Богу дајемо: у духовном смислу, ми жртвујемо миомирис Њему. (Св. Кипријан Картагински, Господња молитва, 33)
А није ли ово пост што изабрах:
да развежеш свезе безбожности,
да разрешиш ремење од бремена,
да отпустиш потлачене,
и да изломите сваки јарам?
Није ли да преламаш хлеб свој гладноме,
и сиромахе прогнане да уведеш у кућу?
Кад видиш голог, да га оденеш,
и да се не кријеш од свог тела?
Тада ће синути видело твоје као зора,
и здравље ће твоје брзо процвасти,
и пред тобом ће ићи правда твоја,
слава Господња биће ти задња стража.
Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути;
викаћеш, и рећи ће: Ево ме.
Ако избациш између себе јарам
и престанеш пружати прст
и говорити зло.
(Ис. 58, 6-9)
