ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Филипљанима светог апостола Павла (Зач. 241 – гл. 2, ст. 12-16)
Браћо, као што сте свагда били послушни, не само у мојем присуству, него много више сада у одсуству мојем, градите спасење своје са страхом и трепетом. Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу. Све чините без гунђања и двоумљења, да будете беспрекорни и честити, деца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као светила у васиони, држећи реч живота на моју похвалу за дан Христов.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 25 • Гл. 6, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му пришли: Тешко вама богатима, јер сте већ примили утеху своју. Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сада, јер ћете заридати и заплакати. Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама, јер су тако чинили лажним пророцима оци њихови. Али говорим вама који слушате: Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе; благосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вређају. Ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
ТУМАЧЕЊЕ
Ради на свом спасењу са страхом и трепетом… у сред овог палог нараштаја
Опомене и уједно похвале, које ми узносимо, њима ће бити добродошле, јер се то односи на оне које ми опомињемо како би њихова ревност била онолика колико они могу да буду ревносни, као што је и апостол Павле био… Дакле, сви имају меру по својој ревности. А зашто све то у мом одсуству? Јер све што се ради тада, треба да буде како би ме поштовали када нисам са вама… Ако је очигледно да си ти частан, све се то дешава у име Господње…
Него морим тело своје и трудим да како сам другима проповедајући избачен не будем (1. Кор. 9, 27)… Много је страха неопходно да сами у нама сузбијемо непопустљивост која је природна за човека. Како да било шта спасемо без страха, а затим се поставља и питање, како се такав страх ствара? Бојимо се јер знамо да је Бог свуда, да Он зна све, а не само што је урађено и изречено него и оно што је у нашим срцима, у дубини душе, Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца (Јевр. 4, 12). И ако то знамо ништа нам неће на ум падати зло, нити ћемо зло говорити, нити замишљати… Ништа неће укинути Његово стрпљење, а за дуготрпљење ћемо увек добити опроштај грехова… Када год једеш сматрај да је Бог са тобом; када се припремаш да спаваш, када се чак одајеш страстима; па иако крадеш од некога и од њиховог сувишка немој то радити са бесом у срцу. Ако је твоја мисао постојана, бићеш скроман и у страху… Зато – служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом (Пс. 2, 11). (Св. Јован Златоуст, Омилија 8 на Флп. 2)
Сви богати примиће своју плату, а сви сити биће гладни
Господ говори о различитим појавама, које стварају тугу и осуду. Он у ствари осуђује богате и оне који су неумерени у уживањима, јер треба да буду смерни, пошто Он може да напусти оне који се не труде да дају добробит (другима), и да буде само са онима који су близу Бога и светих апостола. Ако сте са гладнима и онима који плачу, који трпе бол, онда сте добри пред Богом. Они који се боје казне могу да напусте своје богатство и живот у изобиљу и све светске сласти… Сва ова истина испричана је у јеванђељској параболи о богаташу и Лазару (Лк. 16, 24…)
То све морамо да размотримо међу собом, да ли ће од оних богаташа бити одстрањена Божија благодат? Да ли су одсечени од наде када прилазе светима? Не баш, већ напротив, јер је богаташ могао да покаже милост над Лазаром, да би учествовао у утехама… Јер Спаситељ наглашава пут ка спасењу оних који поседују земаљско здравље: И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће (Лк. 16, 9). (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 29)
