ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XXXVII, 33 – XXXVIII, 6)
Овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. 34. Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. 35. Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог. 36. Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 37. Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 38. И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов. 1. У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. 2. А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 3. И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома. 4. Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 5. Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 6. И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.
Читање из књиге Постања (Пост. XIII, 12-18)
Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома. 13. А људи у Содому беху неваљали, и грешаху Господу веома. 14. А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад. 15. Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века. 16. И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројати и семе твоје. 17. Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати. 18. И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници мамријској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу.
Читање из Прича Соломонових (Прич. XIV, 27 – XV, 4)
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних. 28. У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 29. Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 30. Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 31. Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху. 32. За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти. 33. Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се. 34. Правда подиже народ, а грех је срамота народима. 35. Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се. 1. Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу. 2. Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље. 3. Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре. 4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
ТУМАЧЕЊЕ
Јерусалим: бранићу овај град ради вас
Овако вели Господ над војскама: Још ће долазити народи и становници многих градова; Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу (Зах. 8, 20, 22).
Језекија се молио и дат му је дуговечан живот
Када се Језекија разболео није се позвао да славу, царство, већ на своју праведност. Он каже: Сети ме се, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома (Језек. 8, 20, 22). А и Павле каже усрдно и радошћу: Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах (2. Тим. 4, 7). Неко може да се запита, зашто ово каже? Многим стварима је био он почаствован, да ли чујете његове речи: И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса. Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени (Гал. 4, 14, 15); и: Који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем, него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову (Рим. 16, 4). (Св. Јован Златоуст, Омилија 53 на Мт. 15, 7)
Очи Господње су свуда и гледају и на добро и на зло
Ни на који начин не размишљајте о томе да је Бог икако одговоран за постојање зла и не замишљајте да зло има суштину само по себи. Опакост не постоји као да је живо створење: ми ни у ком случају не можемо да учинимо да његова суштина постане реална суштина. Зло је само недостатак добра… као и слепоћа што настаје од уништења ока, тако и зло – имајући независно постојање – почива на сакаћењу душе… Пошто су све ствари настале од Бога, како онда може да зло настане из добра? Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома (1. Мој. 1, 31). Пошто зло постоји, а његово деловање се показује током целог живота у различитим облицима, онда како је настало, ако није ни самостално, нити га је ико створио? Зато што се душа квари када застрани у односу на своје природно стање… Шта је за душу врховно добро? Приљубљивање уз Господа и заједничарење с Њим кроз љубав. Када се у томе не успе или обмане, душа се квари зато што има различите слабости. Зашто је то било погодно за зло, односно улазак зла у свет? Зато што душа самоодређује живот вољом својом, пошто је (човек) саздан према икони Божијој и има појам о добру и искуство уживања у добру… Ако душа застрани зло улази у човека. (Св. Василије Велики, Различите омилије, 9, 3, 5, 7, 9)
