ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Ефесцима Светог апостола Павла (Еф. 5, 9-19)
Браћо, плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини. Истражујте што је угодно Господу. И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине. А све што се разоткрива свјетлошћу се објелодањује; јер све што је објелодањено излази на свјетлост. Зато вели: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри. него као мудри, користећи вријеме, јер су дани зли. Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 18, 10-20)
Рече Господ Својим ученицима: гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога. Јер Син Човјечији дође да спасе изгубљено. Шта вам се чини? Ако неки човјек има сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу? И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више него оним деведесет и девет што нису залутале. Тако није воља Оца вашега небескога да пропадне један од ових малих. Ако ли ти згрјеши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три свједока остане свака ријеч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник. Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима.
ТУМАЧЕЊЕ
Сачувати време од греха
Шта ово значи? Време није наше. У овом тренутку ми смо странци, сапутници, који не траже част, славу и ауторитет. Оставите многе ствари, све што се у животу некако подразумева… али оно што морате да сачувате као начелну ствар: то је вера… И Христос каже: Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог (Мт. 6, 34). У ком смислу он каже да је дан зао… То није суштина ствари, нити су ствари за то створене, али оне су трансцедентне у времену… Зато узносимо хвале не само због благослова који видимо, већ и за оно што не видимо, и за оно што ми примамо и против своје воље. (Св. Јован Златоусти, Омилија 19 на Еф. 5)
Богослужење и Евхаристија
Богослужење у Цркви има своје средиште сталног преображаја и обнављања у времену непромељивих Светих Тајни; непромељиво има у свом мишљењу и садржај и сврху. Али потпуна изванредна ствар јесте то што непоновљиво је било поновно позвано и актуелизовано. Евхаристија је актуелизација једног непоновљивог догађаја и суштина Свете Тајне садржи могућност освајања времена, тј. обнову и реализацију (у Светој Тајни) прошлих догађаја у свој надвременој, вечној реалности и делотворности. (Шмеман, Увод у литургијско богословље, 34-35)
Богословље времена
Оскар Кулман се бавио библијским концептом или богословљем времена у својој познатој књизи Христос и време. У тој књизи, он веома јасно излаже основне разлике између линеарног јеврејског схватања времена и цикличног јелинистичког концепта. Време, само по себи, може да буде описано као есхатолошко, а у том смислу ти догађаји напредују и дешавају се онако како је у времену дато значење, како би постојао процес или сама историја и оно што га усмерава ка есхатону… У последњем догађају све ће добити смисао: есхатон није само крај, већ испуњење онога што се дешава и напредује у времену. Време, у том смислу, може да буде дефинисано као покрет, двиг ка испуњењу Божијег плана или икономије света… то је покрет у правцу Дана Господњег… (Шмеман, Увод у литургијско богословље, 55-56)
У Царству чак и најмањи ангели виде свагда лице Очево
Он зове и најмање, али не најмање у нашем смислу речи, већ и оне који су од већине проказани: сиромашни, непознати, … То је видљиво када се говори о свецима који имају своје ангеле или чак о свим људима који имају ангеле чуваре. И зато апостол говори женама: Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради (1. Кор. 11, 10). Видиш ли колико много ствари Он чини због своје бриге за несрећну браћу? Нека не будемо они који немају бриге ни за кога, ни за њихове душе. Јер су све те ствари изречене због поменутих тема. (Св. Јован Златоусти, Омилија 18 на Мт. 4, 5)