ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 219 – гл. 1, ст. 22-23; гл. 2, ст. 1-3)
Браћо, Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа све покори под ноге Његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, која је тело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему. И вас који бејасте мртви због преступа и грехова својих, у којима некада ходисте по духу овога света, по кнезу који влада у ваздуху, по духу који сада дејствује у синовима противљења, међу којима и ми сви живесмо некада по жељама тела свога, чинећи вољу тела и помисли, и бејасмо по природи деца гнева као и остали.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 48 • Гл. 10, ст. 46-52)
У време оно, када излажаше Исус из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи сеђаше крај пута, просећи. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме! И прећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме! И зауставивши се рече Исус: Позовите га! И зовнуше слепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи му рече: Учитељу, да прогледам. А Исус му рече: Иди, вера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.
ТУМАЧЕЊЕ
Њега постави изнад свега за главу Цркве, која је Тело Његово
Невероватно је како је брзо уздигао Цркву, као да је то радио неким помагалом. Он је Њу уздигао до невероватних висина и поставио на трон, а пошто је Он Глава, Црква је Тело. Шта онда значи да је уздигао – над свим стварима? То нити су анђели, нити арханђели нити било које друго биће… Он је нас уздигао и почаствовао, показујући да смо Његови, јер нас је припремио да Га пратимо… Када чујеш од Главе да не видиш и не схваташ величину, ти сам схвати да Он није неки надвладар, већ Глава Тела… Он је тако устројио све, да води рачуна о сваком члану Цркве јер ако би било другачије онда Тело не би било уобличено и савршено…
Ако неко стави венац на главу, или златну круну, да ли је направљена од беживотног драгог камења? То није круна која је постављена над нашим главама, већ нешто што је много веће, а то је Христос, који је постао наша насушна Глава, тако да и анђели облећу Главу заједно са арханђелима и свим силама… Ако си део тела Христовог носићеш Крст, јер Тело – греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим (1. Петр. 2, 22).
Ако многи од нас учествују у Телу и кушају Крв нема одвојених, већ ће сви бити спасени… То није ни Богојављење, ни пост, ни чистота душе, јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође (1. Кор. 11, 26)…
Царска гозба је постављена пред тебе, анђели ти служе, а сам Цар је ту, на гозби. Да ли је твоја одећа свадбена? Да ли си ти чист? Ако је тако, онда можеш да појеш химне са осталим… ако останеш, ти учествујеш у гозби, а ако не останеш, онда не учествујеш са Њим и ниси у заједници са Богом. У Цркви си позван, као и оглашени, јер они нису схватили и прихватили Тајну иако је полако спознају… Ми не можемо само да се стидимо својих слабости, већ треба да их превазилазимо. (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на Еф. 1)
Исус је исцелио Вартимеја на путу за Јерихон
То је оно када куцаш на врата која су за тебе затворена, али иза којих се налази нада, а она је са Вартимејем, слепим човеком на вратима Јерихона, који је се баш на том месту нашао у тренутку када је туда Христос пролазио… Једног дана чуо је галаму, која је била другачија од свих уобичајних галама. Слепи човек је питао ко то пролази, а одговор је Исус из Назарета и он устаје да Му приђе, јер му је то једино остало, јер се нада само у Исуса. У једном тренутку он је безнадежан, али у следећем је пун наде, јер осећа Христову снагу. Он виче: Сине Давидов, помилуј ме! То је било савршено вероисповедање.
Ова прича показује нивое безнађа, али који ипак узводе човека до потпуне и савршене наде. То је показатељ онога зашто се ми молимо и тада је довољно да кажемо: помилуј ме…