ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 16, 17-24)
Браћо, молим вас да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се; јер такви не служе Господу нашему Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим ријечима варају срца незлобивих. А ваша се послушност разгласи свуда. Зато се радујем због вас: али хоћу да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло. А Бог мира брзо ће сатријети сатану под ноге ваше. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. Поздрављају вас Тимотеј, сарадник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, сродници моји. Поздрављам вас у Господу и ја Тертије, који написах ову посланицу. Поздравља вас Гај, домаћин мој и цијеле Цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат Кварт. Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 13, 10-23)
У време оно, приступивши Исусу ученици Његови, рекоше му: зашто им говориш у причама? А он одговарајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што има. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумију. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумјети; и очима ћете гледати, и нећете видјети! Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и не обрате се да их исцијелим. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују. Јер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, а не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше. Ви пак чујте причу о сијачу! Свакоме који слуша ријеч о Царству и не разумије, долази нечастиви и краде посијано у срцу његовом; то је оно поред пута посијано. А на камениту мјесту посијано, то је који слуша ријеч и одмах је с радошћу прима, али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потјерају због ријечи, одмах се саблазни. А посијано у трњу, то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и превара богатства загуше ријеч и без рода остане. А посијано на доброј земљи, то је који слуша ријеч и разумије, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
ТУМАЧЕЊЕ
Желим да сте мудри за добро, а безазлени за зло
У Риму је било и оних који су били у Цркви или који су били у додиру са људима из Цркве, било је и раскола и погрешних богословских учења (јереси). Посланица Римљанима се бави само мањим делом ових ствари, које су се дешавале у Риму. Посланица Галатима је писана са сличним циљем, али са доста више полемичког тона. Посланице Колошанима и Ефесцима су писане јер су међу њима живели и јудео-гностички теозофи који су проповедали искварену хришћанску веру народу. У Римској Цркви било је највише незнабожаца који су читали Павлово наслеђе, али је било и јудеистичких јеретика… (Осврт на Посланицу Римљанима, 16, 559)
Зашто говориш њима у причама? Прича о сејачу је пред нама
Нека се узме у разматрање зашто оно семе које је пало далеко од (плодне) земље суши се и бива неплодно. Место где семе падне је утабано и тврдо зато што људи ходајући покрај пута иду туда и табају (плодну) земљу и тамо се ништа не сеје. Ни једна света и божанска реч неће бити у стању да отвори оне који имају тврди ум и срце, али уз помоћ Божју они ће добити плодове и у њима ће врлина моћи да узраста. Људи из тих подручја су тврди због нечистих духова и због самог сатане и они никада неће бити у стању да дају свети плод зато што су им срца отврдла и неверна. Има и оних који веру умножавају у себе самим, јер је вера једноставно дело речи. Неки верују без корена, тако да када уђу у Цркву одушеве се, јер виде много радосних људи заједно на једном месту, који пажљиво учествују у Светим Тајнама. Али они то не раде озбиљно, већ тада срца њихова пламте огњем вере. Али када такви људи изађу из Цркве, они одмах забораве света учења која су тамо слушали. И ако убрзо дође до прогона такви ће први отићи… Јер овако вели Господ Јудејцима и Јерусалимљанима: орите себи крчевину, и не сејте у трње (Јерем. 4, 3). Божанско семе може у нама да се умножава и даје плод, али ми не треба да мислимо о земаљским стварима. Такви су богати плодова и то стоструких, добро и лепо је у душама које (дубоко) у себи носе семена Логоса, нека их чувају и брину о њима. (Св. Кирило Александријски, Беседа о причи о сејачу, 41)