ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 11, 2-12)
Браћо, не знате ли шта говори Писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи: Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој. А шта му вели Божији одговор? Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише кољена пред Ваалом. Тако, дакле, и у садашње вријеме постоји један остатак по избору благодати. Ако ли је по благодати, онда није од дјела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дјела, више није благодат, јер дјело већ не би било дјело. Шта, дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постигоше; остали пак окорјеше, као што је написано: Даде им Бог дух неосјетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњега. И Давид говори: Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда; нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувијек савиј! Говорим, дакле: Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност. А ако је пад њихов богатство свијету и пораз њихов богатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова?
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 11, 20-26)
У време оно, поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса Његова, што се не покајаше: Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, давно би се у врећи и пепелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан Суда него вама. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи; јер да су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до дана данашњега. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Суда него теби. У то вријеме одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима. Да, Оче, јер је тако била блага воља Твоја.
ТУМАЧЕЊЕ
Мало је изабраних
Због ово мало речи издвојен је цео одељак за тумачење како би се показало да су ове речи важиле и у давнини, а не само сада. Није чудно што ово изговарају Христос и апостоли, јер тако и они свакодневно живе. Схватите колико су снажне ове речи, а посебно имајте на уму онога који их изговара… главни пророк, Божји ученик, човек који је био најревноснији… Они говоре о томе и заслужују да буду поменути. Одлазећи од смрти, одлазећи са својим учитељима, и као такви бивају уразумљени да боље мисле и да се боље понашају. Зато апостол Павле и говори: Јер ви, браћо, прођосте као цркве Божије које су у Јудеји у Христу Исусу; јер тако и ви пострадасте од свог рода као и они од Јевреја, Који убише и Господа Исуса и пророке Његове, и који нас истераше, и Богу не угодише, и који се свим људима противе, И забрањују нам казивати незнабошцима да се спасу; да испуне грехе своје свагда; али напослетку дође гнев на њих (1. Сол. 2, 14-15).
Избор и благодат
Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше (1. Цар. 19, 18). Тих седам хиљада је спасено благодаћу. Ако кажемо да је спасено самим избором (тих седам хиљада) то значи да су они одабрани, али ако кажемо благодаћу онда то значи да је то дар од Бога. Ако је благодаћу зашто се онда сви не спасемо. Зато што многи одбијају благодат и спасење. Благодат добијају они који је желе, а не они који је немају, и тако благодат одлази од људи, од оних који се стално боре са њом, и противурече јој… (Св. Јован Златоуст, Омилија 18 на Рим. 10)