ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Тимотеју светог апостола Павла (Зач. 299 – гл. 4, ст. 9-22)
Чедо Тимотеју, постарај се да ми дођеш брзо. Јер ме Димас остави, заволевши садашњи век, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене. Марка узми и доведи са собом, јер ми је погодан за службу. А Тихика послах у Ефес. Када дођеш, донеси ми огртач што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, особито оне од пергамента. Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по делима његовим. Њега се и ти чувај; јер се веома противио нашим речима. При мојој првој одбрани нико не оста са мном, него ме сви оставише. Нека им се не урачуна! Али Господ би са мном и оснажи ме, да се кроз мене рашири проповед и да чују сви незнабошци; и бих избављен из уста лавових. И избавиће ме Господ од свакога зла дела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у векове векова. Амин. Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом. Ераст оста у Коринту, а Трофима оставих у Милиту болесна. Постарај се да дођеш пре зиме. Поздравља те Евул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва. Господ Исус Христос нека је са духом твојим. Благодат с вама. Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 99 • Гл. 20, ст. 1-8)
У време оно, док Исус учаше народ у храму и проповедаше јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старешинама. И рекоше му говорећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт? А он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми: крштење Јованово – да ли беше с неба или од људи? А они помислише у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му, дакле, не веровасте? Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је уверен да је Јован пророк. И одговорише да не знају откуда. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
ТУМАЧЕЊЕ
Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по делима његовим
Александар ковач многа ми зла учини, а то значи да је Павлу нанео многа зла, те да све то неће проћи некажњено. Јер ће Господ да Александру да по његовим заслугама… Не зато што се свети радују због казне њихових прогонитеља, него зато што Јеванђеље то подразумева… Слаби ће из тога добити утеху… Нити треба терати Тимотеја против Александра, већ треба све препустити Богу.
Сви су ме напустили
Видиш ли како су се Његови пријатељи разбежали, упркос томе што је било тешко то што су учинили? Није исто ако то учине странци, а камоли пријатељи. Видиш ли Његову потиштеност? Он каже: Сви су ме напустили. Павле је стајао пред Нероном и могао је да побегне, али ипак је остао да преобрати свог џелата, па је био посечен мачем… Мада је био напуштен од људи, Бог није допустио Павлу да доживи било коју муку… Он није страдао да би пропао… Видите ли колико је био близу смрти, а пао је у чељусти лава. А звао је Нерона жестоким лавом јер је карактер његове владавине био жесток…
Жене
Поздрави Прискилу и Акилу… То су личности чија имена он повремено спомиње и говори о њима, јер су апостоли били код њих. Он, у овом случају, прво наводи жене, јер – како ја (Св. Јован Златоуст) претпостављам – оне су имале највише ревности и вере… Овај Трофим и Тихик, како нам Дела апостолска сведоче, одлазе са њим из Јудеје и пратили су га свуда…
Апостолима није требало да ишта учине, нити да у свим приликама деле чудесне дарове; јер све што им је наложено и извршили су … Видите овде колико је снажна вера била ових жена, како (је била) ватрена! Како су Прискила и Клаудија, које су биле врле хришћанке, биле спремне за битку? … Вероватно зато што су се оне већ опростиле од светских ствари и биле су познате у својој црквеној заједници… Таква жена није обратила пажњу на било какву препреку… Многе жене су задобиле мученички венац. Оне су могле да буду часније од људи, њима ни огањ није могао ишта (да их уплаши), те су задобиле светост… Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа (Јевр. 12, 14). (Св. Јован Златоуст, Омилија 10, на 2. Тим. 4)
Ко ти је дао ту власт?
Ми ћемо сада показати да су главни учитељи јудејске синагоге на другачији начин нападали Христа… Спаситељ је учио у Храму говорећи о заповестима – које су претежније од Закона – свима који су слушали и на тај начин схватали јеванђељски пут у животу. Онда је постављено питање које показује менталитет тих људи, који су га слушали, Ко Ти је дао ту власт? Шта сада то значи? Они кажу: Ти учиш у Храму, а семе су Јудино, уз то ниси ни придодат свештеничкој служби у Храму. Зашто учиш оно што се противи Мојсијевим заповестима и не слаже се са старим Законом који је био дат?… Реци нам, да ли Ти оптужујеш Законодавца за укидање Закона? Да ли Га кривиш? Реци нама, да ли је Бог тема твог сопственог закона? (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 133)
