ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Солуњанима светог апостола Павла (Зач. 264 – гл. 2, ст. 1-8)
Браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд; него, пошто најпре страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што знате, ми се осмелисмо у Богу нашем да вам казујемо јеванђеље Божије уз велику борбу. Јер наша проповед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству, већ као што нас је Бог проверио да смо способни да нам се повери јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша. Јер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкања, нити због похлепе – Бог је сведок; не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других. Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бејасмо благи међу вама као дојиља када негује своју децу. Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бејасте омилели.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 56 • Гл. 11, ст. 9-13)
Рече Господ својим ученицима: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. Који је међу вама отац од кога ако син заиште хлеба, да му даде камен? Или ако заиште рибу, да му место рибе даде змију? Или ако заиште јаје, да му даде скорпију? Када дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега?
ТУМАЧЕЊЕ
Нама је Бог поверио да можемо проповедати Јеванђеље…
Да ли видите да Он апостолима доказује да је проповед божанска? Ако је то обмана, нећемо много да патимо у искушењима… Требало је да будемо спремни за страдања, осим ако нас нешто из будућности није узнемирило, осим ако нас Господ наговори да је све то добро. Ко треба да буде изабран да страда, да живи у страху или у опасности? Ко ће патити? Није ли довољно да се ученици узнемире, ако виде свог учитеља како страда? Али то није био ваш случај. Ако Он види да смо ми слободни од свих светских дела, онда смо изабрани да проповедамо Јеванђеље.
О пријатељству
Господ који воли – ако Га питамо чак и за Његов живот или душу, ако је то уопште и могуће – Он нас неће одбити. Нисам рекао: ако је Он био питан, већ да Он треба да Себе покаже са свим даровима. Ништа не може бити слађе од такве љубави… Заиста је прави пријатељ лек животни (Књига премудрости Исуса, сина Сирахова, 6, 16: Пријатељ веран лек је живота, и који се боје Господа, наћи ће га) Истина, верни друг је снажна одбрана (Књига премудрости Исуса, сина Сирахова, 14). Шта неће радити искрен пријатељ? Које задовољство ће имати прави пријатељ, какво је добро, каква је сигурност? Мада можеш да будеш бесконачно богат, ништа од тога не може да буде исто као добар пријатељ…
Пријатељ слави када види свог пријатеља и радује му се. Они су повезани у својим душама што показује невероватно заједништво. Ако пријатеља зовемо само да бисмо се сећали, онда ћемо га имати у уму… Говорим о правим пријатељима, о људима једне душе, који би умрли једни за друге… Не мислите да овде има неко користи… Јер ако ти је неко пријатељ из користи, и ако га гледате свакога дана, ипак нисте задовољни јер нисте исте душе, нисте прави пријатељи… Они који имају исту душу се моле једни за друге. Тако је у добром и искреном пријатељству… Пријатељи остављају благослов на местима где су били заједно. И ако смо сами на тим местима, ми се сећамо тих заједничких дана, које смо проживели заједно.
Од пријатеља можемо да тражимо и услугу, без сумње у њега. Ако споро то ради за нас, то може да нас растужи, али знамо да ће то на крају ипак бити урађено. Ми немамо ништа што није заједничко. Не лутајте тражећи пријатеље, нећете наћи никога ко вам може помоћи колико може онај искрени, прави пријатељ… Ако смо без искреног пријатеља онда живимо у тами.
Мислим првенствено на духовног пријатеља, који само жели пријатељство и ништа више од тога. Као што је апостол Павле желео да за своје пријатеље и пострада.
У време апостола, иако не говорим о њима већ и о свим верницима уопште, када говори Павле каже – сви, који су били исте душе и срца и ништа што су урадили нису урадили сами… сви су нешто требали, али нико није користио појам мој и твој. А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко (Дела. 4, 32). То је право пријатељство, када човек своје не сматра својим, већ нашим, када његова добра припадају и пријатељу, јер брине о души свог пријатеља. Немамо своју вољу, као што је и Христос заповедио, већ је све у љубави… Пријатељство је велика ствар, а колико велика не може нико ни да претпостави, већ само да осети…
Онај који воли не наређује, није владар, већ слуша Онога који заповеда. Он жели да прими јер воли, тада ће бити задовољан. Он није тај који тражи, већ жели да буде на услузи… Тако је и Бог замислио са људима. Он је дао и Свог Сина Јединородног за нас, али не тако да нам чини услугу, већ безинтересно за нас… Он је и Аврааму заповедио да свог сина жртвује.
Ове ствари су важне, јер је награда Божја право пријатељство, које не може нико да објасни. (Св. Јован Златоуст, Омилија 2 на 1. Сол. 1)
Иштите и даће вам се
На овом месту не треба тражити ништа светско, већ духовне ствари, које ћеш сигурно добити. Соломон је тражио и брзо је добио: И би мило Господу што Соломон то заиска. И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуг живот нити иштеш благо нити иштеш душе непријатеља својих него иштеш разум да умеш судити; Ево учиних по твојим речима; ево ти дајем срце мудро и разумно да таквог какав си ти ни пре тебе није било нити ће после тебе настати такав какав си ти. А сврх тога дајем ти и шта ниси искао, и благо и славу, да таквог какав ћеш ти бити неће бити међу царевима свега века твог. И ако узидеш мојим путевима држећи уредбе моје и заповести моје, као што је ишао Давид отац твој, продужићу дане твоје (1. Цар. 3, 10-14)… Две ствари треба да нагласимо: искрено тражење и да тражимо оно што Он може да дâ. Ти такође, као отац, чекаш да ти синови траже; али ако траже нешто што није добро за њих, онда им то не дајеш… Али шта они траже?
Само духовне ствари иштите: опроштај грехова, јер ако траже нешто друго неће добити. Још једно схватите, ако се искрено не тражи, да ли ће бити примљено или ће бити остављено… Ако будеш зао, пошто је људска природа пала, али не тако да се цело човечанство оптужи, онда је то противно Богу. Зато будите чврсти у молитви, тражите помоћ са Небеса, а Бог ће свима указати како да се молите. (Св. Јован Златоуст, Омилија 23 на Мт. 7, 5, 6)
