ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 182 – гл. 6, ст. 11-16)
Браћо Коринћани, уста наша отворише се према вама, срце наше постаде широко. Вама није тесно у нама, него вам је тесно у срцима вашим; а за исто уздарје од вас, као деци говорим, будите широка срца и ви. Не упрежите се у исти јарам с неверницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав део има верни с неверником? И какво је слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 4 • Гл. 1, ст. 23-28)
У време оно бејаше у синагоги јудејској неки човек с духом нечистим и повика говорећи: Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, Светац Божији. И запрети му Исус говорећи: Умукни и изиђи из њега! И стресе га дух нечисти, и повика иза гласа и изиђе из њега. И сви се запрепастише тако да питаху један другога говорећи: Шта је ово? И каква је ово нова наука, да с влашћу заповеда и духовима нечистим, и слушају га? И отиде глас о њему одмах по свој околини Галилејској.
ТУМАЧЕЊЕ
Какав удео има верни са неверником?
Ништа није шире од срца апостола Павла које воли све вернике који могу да носе његове поуке у себи… Овде се види једна компарација, не између његове сопствене љубави и оних који је кваре, већ између њене узвишености и неузвишености других. Њихов говор постаје узвишен и он окупља људе уза се како би заједно извојевали победу… То је исто, као и када неко каже сину нешто лоше о његовим родитељима… Шта ће то дете урадити? Да ли може да свог оца сагледа као грешног или поквареног? Не зна ли га он боље од онога који му прича? Под светошћу он не подразумева само поштење, већ и слободу од свих грехова, јер је само чист човек свет. Ти ћеш бити чист, ако се ослободиш сујете, поноса и самољубља, а када милостињу будеш чинио само да те други виде, тако ћеш свог брата осрамотити. Милостиња није пуко давање новца, већ давање са усрдношћу. (Св. Јован Златоуст, Омилија 13 на 2. Кор. 6, 1, 4)
Он заповеда чак и нечистим дусима, и они му се покоравају
Речено је да Бог дозвољава демонима да нас нападају из пет разлога. Прво, ако нас нападну борићемо се, како бисмо разлучили врлину од греха. Друго, освајаћемо врлину напорима и борбом, онда бићемо постојани. Треће, узрастаћемо у врлини, тако нећемо мислити о себи високо већ ћемо бити човекољубиви. Четврто, осетићемо лудост греха. На крају, пето и најважније, ослободићемо се од страсти и нећемо заборавите наше слабости и силу Господњу, Онога који нам помаже. (Св. Максим Исповедник, Друга стотина о љубави, 67)
Знам Те ко си, Светац Божији
Демони такође кажу – Знамо ко си Ти, Син Божији… Онда апостол Петар каже исте речи као и демони, али идеја му није иста. Како Петар има толико чисту љубав, па тако нешто говори? Зато што се хришћанска вера заснива на љубави, а демонска је без љубави. Како може бити вера без љубави? Петар каже то и грли Христа, а демони кажу и беже од Њега. Пре него што кажу: Знамо ко си Ти, Син Божји и додају: Шта имамо ми са тобом? Зашто си дошао да нас уништиш пре времена, једна ствар исповеда Христа, а то је ношење Христа у себи и могућност да идеш са Њим. Оно што је одликује вернике, јесте вера коју носе у себи, а не вера коју сви имају. Браћо, не слушајте када вам јеретици кажу да и они верују. Овај пример са демонима нека вас научи да пазите када неко говори о вери, да истражујете добро његов живот и његова дела… Вером Он везује љубав, јер вера без љубави ништа не значи. Са љубављу јесте вера хришћанска, а без љубави је вера демонска… (Бл. Августин, Омилија 10 на 1. Јн. 5, 1, 2)
