ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XLI, 4-14)
Овако говори Господ: Ја, Господ, први и последњи, ја исти. 5. Видеше острва и уплашише се, крајеви земаљски задрхташе, приближише се и дођоше. 6. Један другом помагаше, и брату свом говораше: Буди храбар. 7. Дрводеља храбраше златара: који клепље храбраше оног који кује на наковњу, говорећи: Добро је за спајање. И притврђиваше клинцима да се не помиче. 8. Али ти, Израиљу, слуго мој; Јакове, кога изабрах, семе Аврама пријатеља мог; 9. Ти, кога узех с крајева земаљских, и између изабраних њених дозвах те, и рекох ти: Ти си мој слуга, ја те изабрах, и не одбацих тебе; 10. Не бој се, јер сам ја с тобом; не плаши се, јер сам ја Бог твој; укрепићу те и помоћи ћу ти, и подупрећу те десницом правде своје. 11. Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе; биће као ништа и изгинуће противници твоји. 12. Потражићеш супарнике своје, али их нећеш наћи, биће као ништа, и који војују на те, нестаће их. 13. Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу, и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати. 14. Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев, ја ћу ти помагати, говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев.
Читање из књиге Постања (Пост. XVII, 1-9)
Кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен. 2. И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити. 3. А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: 4. Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. 5. Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа; 6. Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. 7. А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе; 8. И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог. 9. И рече Бог Аврааму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.
Читање из Прича Соломонових (Прич. XV, 20 – XVI, 9)
Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју. 21. Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право. 22. Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника. 23. Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра! 24. Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. 25. Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује. 26. Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су. 27. Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити. 28. Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло. 29. Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује. 30. Вид очни весели срце, добар глас гоји кости. 31. Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима. 32. Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман. 33. Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност. 1. Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити. 2. Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове. 3. Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје. 4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан. 5. Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ. 6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла. 7. Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове. 8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. 9. Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
ТУМАЧЕЊЕ
Предамном ћутите
Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи. Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев (Пс. 46, 10, 11).
Ако би требало да се усредсредимо на Божију Истину, као што је то било када је Христос живео на земљи, онда када су речи нестајале, можемо да закључимо да је Бог само сведочио, све док на тај начин није ум (разум) ушао у тиховање. (Архимандрит Софроније, Мудрости са Свете Горе, 73)
Ја сам Свемоћан Бог, а ти буди ревносан и твоје име биће Авраам, отац свих народа
Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама (Рим. 4, 16).
А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.А Аврааму и семену његовом речена бише обећања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос (Гал. 3, 29, 16).
Започео бих повест о Његовим делима међу људима управо са Авраамом. Том човеку је био дат анђеоски пророчки дух са умним обећањем, које сада можемо да уочимо у својој пуноћи. За њега је речено: Твоје семе биће сви народи које ће Бог све благословити. Од тог семена настаје Израиљ, одакле је дошла Приснодјева Марија Мати Господа Исуса Христа, у коме су сви народи благословени… То исто обећање дато је и Исаку, Авраамовом сину, уз то дато је и Јакову, Авраамовом унуку, а свима је име било Израиљ, али не зато што је Он био и Бог незнабожаца, јер Га они нису ни знали (познали), већ зато што је изабрао свој народ… (Бл. Августин, Хармонија Јеванђеља, 25, 39)
