ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 2, 22–36)
У дане оне, рече Петар народу: људи Израиљци, чујте ријечи ове: Исуса Назарећанина, човјека од Бога потврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко њега међу вама, као што и сами знате, овога, по одређеном савјету и промислу Божијем преданог узесте и рукама безаконика приковасте и убисте. Њега Бог васкрсе, раздријешивши муке смрти, јер не бјеше могуће да га она држи. Јер Давид говори за њега: Господа непрестано гледах пред собом, јер ми је с десне стране, да се не поколебам. Зато се развесели срце моје и обрадова се језик мој, па још и тијело моје почиваће у нади. Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да Светац твој види труљење. Показао си ми путеве живота, испунићеш ме весеља лицем твојим. Људи браћо, нека је допуштено са слободом рећи вам за праоца Давида да и умрије, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овога дана. Будући, дакле, да је био пророк, и знајући да му се Бог заклетвом заклео да ће од плода бедара његових по тијелу подигнути Христа да сједи на пријестолу његову, предвидјевши говори за васкрсење Христово да не би остављена душа његова у аду, нити тијело његово видје труљења. Овога Исуса васкрсе Бог, чему смо сви ми свједоци. Десницом, дакле, Божијом вазнесе се, и примивши од Оца обећање Светога Духа, изли ово што ви сада видите и чујете. Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим. Чврсто, дакле, нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом учинио Бог њега, овога Исуса, кога ви распесте.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 1, 35–51)
У вријеме оно, стајаше Јован и двојица од ученика његових. И угледавши Исуса гдје иде, рече: Гле, Јагње Божије! И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом. А Исус обазревши се и видјевши их, гдје иду за њим, рече им: Шта тражите? А они му рекоше: Рави, што преведено значи: учитељу, гдје станујеш? Рече им: Дођите и видите! И отидоше, и видјеше гдје станује; и остадоше код њега онај дан. А бијаше око десетога часа. А један од двојице који чуше од Јована и одоше за њим бијаше Андреј, брат Симона Петра. Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос. И доведе га Исусу. И Исус погледавши на њега рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, што значи Петар. Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном! А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина. И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и види! А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства. Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом. Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Божији, ти си цар Израиљев. Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом, вјерујеш? Видјећеш више од овога. И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.
ТУМАЧЕЊЕ
Није могуће да Он буде држан у смрти
Осетио је нешто велико и узвишено. Није било могуће да га смрт држи, јер није осећао бол. Бол је за Стари Завет опасност и несрећа. Пошто је васкрсао, не може више да умре… што може да значи да васкрсење није заједничко за остале. Нити је Његово тело осетило распадљивост… То је такође чудесно: то указује да је Његово Васкрсење другачије од васкрсења осталих људи. Треба рећи да иако смрт лежи на Њему она није ништа урадила… Како је Он сео на Давидов трон? Царство после Духа је Небеско. Размислите како, уз васкрсење Он је такође исповедио Царство у чињеници да је васкрсао. (Св. Јован Златоусти, Омилија 6 на Дела 2)
Он је дошао да сâм присути Цркви
Дошао је да сам приступи Цркви. Није ништа рекао, већ је напросто ушао… Његов пријатељ, Јован Крститељ, у десну руку је ставио душе људи… Људска природа није се узнела, већ је сиромашна и као што је и била, Он походио и ушао у њу онда када се десило то венчање (природа), страдао је и узео на себе како би је пренео у Очев дом. Није рекао: Ко ће то учинити… већ је Он све урадио и није то учинио у тренутку када је пострадао… (Св. Јован Златоусти, Омилија 18 на 1. Јн, 1, 2)
Јеванђелист Јован саопштава подробности о првим данима ступања Господа на јавно служење и описује сведочанство Јована Претече о Исус Христу.
Гле, Јагње Божије… – рекао је Крститељ, указујући својим ученицима на Господа, који је дошао већ после Свога крштења на обалу реке Јордан.
Јагње Божије – Јудејци су клали и јели пасхално јагње у спомен на избављење њихових првенаца од смрти при изласку из Египта; и ово је био највећи и најсвечанији њихов празник. Ово пасхално јагње је било праузор Исуса Христа. Осим тога, законом је било прописано да се при скинији свакодневно приносе као жртву за грехе двоје непорочних јагањаца – једно ујутру, друго увече. Касније, када је Бог кроз пророке благоизволео да све јасније и јасније открива лик будућег Месије, када су пророци почели да Га описују као невиног страдалника за грехе људи, за њихово искупљење и помирење са Богом, највећи међу пророцима, Исаија је описао страдајућег Месију у обличју јагњета вођеног на заклање (Ис. 53, 7). И ево, сада Јован Крститељ, називајући придошлог Исуса Јагњетом, хоће тим самим да подсети Јудејце на ово Исаијино пророчанство.
Двојица од ученика Исусових одмах су се упутили за Исусом, тамо где је Он живео, и провели су до касне вечери слушајући његове беседе. Један од ових ученика био је Андреј, а други – сам Јеванђелист Јован. Вративши се кући после разговора са Господом, Андреј је први јавио своме брату Симону да је с Јованом Зеведејевим нашао Месију. Сходно томе, Андреј не само да је био првозвани ученик, него Га је и први од апостола проповедао, те и обратио и привео Христу свога брата, будућег првоврховног апостола. Када је Андреј привео Исусу свога брата, Господ је погледавши га, рекао: Ти ћеш се звати Кифа, – што значи: камен. Овим новим именом Господ указује на будућу чврстину вере и чврстину карактера апостола Петра.
Сутрадан после доласка Андреја и Јована Христос хтједе ићи у Галилеју и нађе Филипа, и позвао га да иде за Њим, а овај је јавио о Христу Натанаилу. Има основа да се мисли да је и Филип био од ученика Јованових; био је и из Витсаиде – истог града одакле и апостол Андреј, бивши ученик Крститељa, а сада следбеник Господа. Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, из Назарета.
Законом се код Јевреја називало пет књига, које је написао Мојсије, или тзв. Петокњижје: Постање, Излазак, Левитска, Броје-ви, Поновљени Закони. У овим књигама има много обећања и пророчанстава о будућем Искупитељу. У пророчким књигама, особито код највећег од старозаветних пророка – Исаије, врло је много пророчанстава о доласку Месије и о Његовој Личности, Исуса, сина Јосифова – тако је говорио Филип сагласно са народним мишљењем, не знајући још за натприродно зачеће и рођење Господа. Из Назарета – где је васпитан и провео Своје детињство и дечаштво Господ Исус, иако се, као што је познато, родио у Витлејему.
Из Назарета може ли бити што добро? Житељи овог галилејског градића очигледно нису уживали добар глас, иако је био непознат разлог тога. Бескорисно је било спорити се са Натанаилом, и Филип му директно каже: Дођи и види, то јест доживи лично Исуса из Назарета. И овде је сумњајући Натанаило, после напомињања Христовог о смокви, већ с чврстом вером узвикнуо: Рави, Ти си Син Божији!
