ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 8, 18–25)
У дане оне, кад виде Симон да се полагањем апостолских руку даје Дух Свети, донесе им новаца, говорећи: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце. Нема теби дела ни удела у овој речи, јер срце твоје није право пред Богом. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу еда би ти се опростила помисао срца твога; јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде. А Симон одговарајући рече: Помолите се ви за мене Господу да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли. А они, засведочивши и говоривши реч Господњу, вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедаху јеванђеље.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 6, 35–39)
Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети. Него вам рекох: и видели сте ме, и не верујете. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истерати напоље. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан.
ТУМАЧЕЊЕ
Симон је понудио новац говорећи: Дајте и мени ту власт…
Петар је назвао дело (исцељења) даром… Да ли схваташ колико је прилика било у којима су апостоли понуђени новцем? Да ли видиш колико је Симон злобан? Ствари које су нам потребне морају да су просте… Да ли видиш да све велике и сложене ствари могу да буду двоструки грех. Симон разуме само интелектуално (умно) и зато је задивљен чудом, и пре о томе мисли неголи о греху у који упада. Сада то можемо да назовемо и страхом од опасности, а не покајањем, а што њега води томе да говори апостолима да се моле за њега. (Св. Јован Златоуст, Омилија 18 на Дела 7)
Исус је рекао Ја сам хлеб живота
Сада Он показује тајне њима. Прво, Он указује на Оца и каже Ја сам хлеб живота. Не говори о свом телу, већ о свом Оцу (Богу)…
И израз – дајем вам вечни живот, то и потврђује, и односи се на оне који су починили зло – који иду у васкрсење суда и оне који су чинили добро – који иду у васкрсење живота. Зато Он спасава човека, јер жели да нас уздигне и пропусти јер само тако можемо да имамо приступ Оцу. Тако морамо имати добар избор и веру… Јер је Он рекао Отац ми је дао… Тако као да нам каже да ако верујете у мене, то није уобичајна ствар, и не долази од људског разума, већ захтева откривење са Небеса, те само душе оних који су добро изабрали, могу да приме откривење. (Св. Јован Златоуст, Омилија 45 на Јн. 6, 2, 3)
Ја сам хљеб живота: који мени долази неће огладњети, и који у Мене вјерује неће никада ожедњети. Овим речима се Христос обраћа Јудејцима, који су управо били очевици чудесног храњења пет хиљада људи са пет хлебова. За Јудејце огрубелог срца било је недовољно и ово чудо. Месија је низвео, расуђивали су они, ману с неба и њоме хранио сав народ јеврејски током четрдесет година, а Месија ће, по учењу рабина, исто тако хранити Јевреје; отуда, шта значи у поређењу са таквим постојаним (сталним) храњењем свих Јевреја чудесно насићење једанпут свега неколико хиљада људи? Христос разјашњава Јудејцима да Мојсије није дао Јеврејима небески хлеб, мана је хранила само њихово тело, а Месија Христос даје хлеб, који храни душу, такав хлеб који може потпуно утолити глад душе, изнурене тражењем истине, и који може удовољити свим највишим захтевима духа.
Ви молите да вам се свагда даје онај хлеб о коме Ја говорим. Међутим, то зависи од вас самих: дођите код Мене и верујте да вам Ја говорим истину, ону истину коју ми је објавио Бог; тада се ви нећете мучити тражењем истине. Но, за то треба веровати да сам Ја послан од Оца Мога; а ви видите мене и видите чуда која сам учинио, па опет захтевате од Мене нове знаке мога посланства од Бога. Ко дође Мени са истинском вером, а не са онаквом каквом ви долазите, тога Ја нећу истерати ван Мога Царства, нећу га одбацити.
Јер сам сишао с неба не ради тога, да творим вољу Своју, него вољу Оца који ме посла. Када би Христос савршавао Своје сопствено дело, различито од дела Оца, онда би примање или непримање некога могло зависити од споредних разлога, док је у јединству с вољом Оца то немогуће: све што је Очево припада Мени и све Моје припада Оцу.
А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао, ништа од тога не изгубим, него све то да васкрснем у последњи дан. Верујући неће погинути зато што се у самој њиховој вери садржи животно начело, које ће их, развијајући се, привести животу вечном; у последњи дан они ће васкрснути за блажени живот, а неверујући ће такође васкрснути, али за вечне муке. Христос често говори о васкрсењу, не да би, како сматра свети Златоуст, мислили као да се Промисао Божији ограничава само садашњим стварима, и зато не би падали у униније ако овде не уживају у добрима, већ да би се надали на будућа. Да, љубљени, воља Небеског Оца и Његовог Сина, нашег Спаситеља, ништа неће изгубити. И ако хришћани омивени чесном Крвљу Искупитеља, гину и за живот вечни, и за срећу пролазног живота, онда за то није крив Бог, него ми сами. Пропадају само они који одступе од истинске вере и постану гори од неверника који је погазио благодат хришћанских светих Тајни. Такве Он неће васкрснути за блажени живот у Његовом Царству у последњи дан, као духовно мртве; удео таквих је у огњеној геени.