ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 12, 1–11, 10)
У дане оне подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве. И погуби Јакова брата Јовановог мачем. И видјевши да је то по вољи Јудејцима, настојаше да ухвати и Петра; а бијаху дани бесквасних хљебова. Њега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четирима стражама од по четири војника да га чувају, намјеравајући да га послије Пасхе изведе пред народ. Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њега Богу. А када хтједе Ирод да га изведе, те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериге, и стражари пред вратима чуваху тамницу. И гле, анђео Господњи се појави, и свјетлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брзо! И спадоше му вериге с руку. И анђео му рече: Опаши се, и обуј обућу своју. И учини тако. И рече му: Обуци хаљину своју, па хајде за мном. И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је стварност то што анђео чињаше, него мишљаше да гледа виђење. А кад прођоше прву стражу и другу, дођоше вратима гвозденим која воде у град; она им се сама отворише, и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега. И када дође Петар себи, рече: Сада заиста знам да Господ посла анђела својега те ме избави из руку Иродових и од свега што је очекивао народ јудејски.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 8, 31–40)
Рече Господ поверовавшим Њему Јудејима: Ако ви останете у науци мојој, заиста сте моји ученици; и познаћете истину, и истина ће вас ослободити. Одговорише му: Ми смо сјеме Авраамово, и никад никоме нисмо робовали. Како ти говориш: постаћете слободни? Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гријех роб је гријеху. А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек. Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни. Знам да сте сјеме Авраамово; али тражите да ме убијете, јер моја ријеч нема мјеста у вама. Ја говорим што сам видио од Оца својега, и ви. дакле, чините што сте видјели од оца вашега. Одговорише и рекоше му: Отац наш је Авраам. Исус им рече: Да сте дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова. А сада тражите да убијете мене, човјека који сам вам казао истину, коју чух од Бога. То Авраам није чинио. Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: Ми нисмо рођени од блуда; једнога оца имамо – Бога. А Исус им рече: Кад би Бог био отац ваш, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла.
ТУМАЧЕЊЕ
Анђео стоји поред Њега
Истина је да сваки човек има анђела. Схвати да су различити путеви, као што сам и рекао у почетку, како се ствари разликују у историји – сада то нису ни Јудеји (као изабрани народ), нити Синедрион, већ краљ. Да ли се неко запитао зашто је Бог то допустио, рекли бисмо то је само због Јудеја самих: они су били прво изабрани, чак до смрти, али су само апостоли остали у таквом народу, а од примера наглашавам (архиђакона) Стефана… (Св. Јован Златоуст, Омилија 24 на Дела. 12)
Онај који дозвољава грех роб је греха
Невероватна истина. Грешници који су огрезли, после своје смрти губе сваку могућност да се промене на добро, те им преостаје само да се суоче са вечним мукама. Како је то доказано? То је плански показано савременим стањем неких грешника и природом самог греха – да човека држи заточеног… Ко онда не зна како грешник, који је без Божји милости и благодати, да пређе из греховног пута на пут врлине? Колико дубоко се грех запати у срцу човековом и целом његовом бићу! Како то даје сваком грешнику могућност да увиди све ствари, пошто он све гледа другачијим очима од онога што је заиста у реалности тако, како би му се показало у светлу… Због тога видимо да грешници и не помишљају да се преуме (промене) јер се не сматрају великим грешницима, пошто су им очи заслепљене услед самољубља и гордости. Међутим, ако себе почну да сматрају великим грешницима себи онда пружају најгоре наде јер су опхрвани тамом и срца су им рањена. Милошћу Божијом, како да се грешници окрену Богу? Пошто је природа греха да помрачи и затамни наше душе и да нам руке и ноге заточи… (Св. Јован Кронштатски, Мој живот у Христу)
Тада Исус говораше оним Јудејцима, који су му повјеровали: Ако ви останете у науци Мојој, заиста сте Моји ученици, и познаћете истину и истина ће вас ослободити. Многи људи, привучени Исусовим речима, поверовали су у Њега, али како се види из доцнијег развоја догађаја, то није била чврста вера, бар не у њеном директном смислу, већ само подстицај на веру. Осим тога, многима од поверовалихнису била далека телесна месијанска очекивања, надајући се да ће у Њему видети цара – ослободиоца од туђинског ига (јарма). Зато Христос, обраћајући се таквим верујућима, говори: само у том случају ћете бити Моји истински ученици, када примите Моју реч свим бићем (суштаством) својим и свој живот будете усагласили са њоме. При таквом примању (прихватању) Моје речи, за вас ће бити могуће усваршавање у познању истине, а то познање ће вам доставити истинску слободу, слободу од робовања греху.
Одговорише му: Ми смо сјеме Авраамово, и никад никоме нисмо робовали. Како ти говориш: бићете слободни? Јудејци су очигледно разликовали стање ропства и политичку зависност и овом разликом су се тешили у своме жалосном (незавидном) положају. За њих, као потомке Авраама било је увредљиво да чују да их Човек на кога су се надали да ће их ослободити од римског ига, назива робовима.
Исус Христос показује да говори о другом ропству – ропству греху, а не о ропству људској власти. Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гријех, роб је гријеху. Човек предан било којем греху потпуно му се потчињава, грех овладава њиме против његове воље и подстиче га на оно што он понекад и не би хтео. Одличан опис овог ропства греху налазимо у Посланици апостола Павла Римљанима: Не чиним оно што хоћу, него што мрзим то чиним. Ако ли чиним оно што нећу… тада то не чиним више ја, него гријех који живи у мени… (Рим. 7, 15–25).
А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек. Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни. Човек предан греху, не може остајати у Царству Месије, као што ни роб не може остајати у дому господара вечно – јер га господар може увек продати. Он само може рачунати на стално пребивање у дому, уколико га домаћин ослободи од ропства: тако се и у Царству Месије могу налазити само духовно слободне особе.
Знам да сте сјеме Авраамово; али тражите да ме убијете, јер Моја ријеч нема мјеста у вама. Ја говорим што сам видио од Оца својега, и ви дакле, чините што сте видјели од оца вашега. Сада Господ одговара на друго тврђење да су Јевреји – семе Авраамово. Господ не пориче да они потичу по телу од Авраама, али истовремено указује на чињеницу да они по духу и вери нису деца Авраама, оца верујућих. Чињеница је да траже да убију Господа зато што се Његова реч не може сместити у њих, то јест они не верују у Христа, као у Месију, и не могу веровати, јер Његово учење потиче од Бога, и отуда чине оно чему су научени од ђавола.
Љубљени у Христу! Чувајмо у срцу своме као звезду путеводитељку у нашем животу, речи данашњег Јеванђеља: Ако останете у науци Мојој… и познаћете истину, и истина ће вас ослободити. Истински слободни су само они, који живе у Христу и за Његово Царство, само истински ученици Христови који су изнад окивајућих светских условности, моде, страха за земаљска добра, ризнице, славу и слично.