ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 14, 6-9)
Браћо, који разликује дане, Господу разликује, а који не разликује дане, Господу не разликује. Који једе Господу једе, јер благодари Богу; и који не једе, Господу не једе и благодари Богу. Јер нико од нас не живи самоме себи, и нико не умире самоме себи: Јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо. Јер зато Христос и умрије и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 15, 32-39)
У вријеме оно, Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам рад отпустити их гладне да не малакшу на путу. И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ? И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибица. И заповједи народу да посједају по земљи. И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу. И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних. А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце. И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.
ТУМАЧЕЊЕ
Ако живимо, живимо Господу; ако умиремо, умиремо Господу
Шта ово заиста значи? Ова изјава не одудара од темеља вере… Ако човек који ово говори то ради у име Господње, он је одговоран и за оног који живи и за онога који умире. Неопходно да буде прослављања, јер и када једеш треба да се захваљујеш… Како онда да држимо и испуњавамо Закон? Јер будући у овом телу, отежано уздишемо; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно (Гал. 5, 4). Како онда они који живе по Закону, могу да живе у Христу? Каква је моћ, ако нико од нас не живи себи? То значи да имамо Учитеља који би требало да нас оживи и одржи у животу. Оно што је овде казано показује да треба да се бринемо за себе, па ће онда наш живот бити добитак, а смрт губитак. Ако не умремо нама самима, наша смрт је губитак. Овде се под смрћу подразумева одвајање од вере. (Св. Јован Златоуст, Омилија 25 на Рим. 14)
Нахранио четири хиљаде људи
Зашто се нешто тако дешава, ако Његови ученици стално говоре: Одведите многе од Њега, али у овом случају то неће рећи. Ипак је за три дана све прошло. Тада људи нису осећали глад, јер су славили Бога за ствари које им је већ урадио. Он није само једном учинио чудо, већ много пута, а у овом тренутку је тражио људе да гледају то што Он чини… У случају да треба да се говори о пророцима, Он је рекао: Нека ме следе за три дана, од сада. Зато јеванђелиста Матеј говори: О ви, маловерни, још увек не разумете, нити се сећате када је нахрањено пет хиљада људи са мало хране, тако да је још остало у котарицама… Ако видите да су несавршени, осетите Духа те на тај начин обожавајте њихову истинољубивост… Они неће показати своје лоше стране колики года да су… Неће бити мало стида како би у овом тренутку заборавили та чудеса, која су чињена недавно… Због те заборавности су они и критиковани. (Св. Јован Златоуст, Омилија 53 на Мт. 15, 1, 2)