ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 164 – гл. 15, ст. 58; гл. 16, ст. 1-3)
Браћо, будите чврсти, непоколебљиви, напредујте непрестано у делу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу. А што се тиче милостиње за свете, као што уредих по Црквама галатијским, тако чините и ви. Сваког првог дана недеље, нека сваки од вас оставља код себе сакупљајући колико може, да не бивају прикупљања онда када дођем. А када дођем, оне које изаберете послаћу са писмима у Јерусалим да однесу вашу милостињу.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 19 • Гл. 5, ст. 17-26)
У време оно, када Исус учаше, сеђаху онде фарисеји и законици који бејаху дошли из свију села галилејских и јудејских и из Јерусалима; и би сила Господња да их исцељује; и гле, људи донесоше на одру човека који беше одузет, и тражаху како да га унесу и положе пред њега. И не нашавши куда би га унели од народа, попеше се на кућу и кроз кров спустише га са одром на средину пред Исуса. И видевши веру њихову рече му: Човече, опраштају ти се греси твоји. И почеше помишљати у себи књижевници и фарисеји говорећи: Ко је овај што говори хуле? Ко може опраштати грехе осим једини Бог? А Исус, разумевши помисли њихове, одговарајући рече им: Шта помишљате у срцима својим? Шта је лакше, рећи: Опраштају ти се греси твоји, или рећи: Устани и ходи? Али да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе, – рече узетоме: Теби говорим, устани и узми одар свој и иди дому своме. И одмах устаде пред њима, и узе на чему лежаше, и отиде дому своме славећи Бога. И сви се задивише, и слављаху Бога, и испунивши се страха говораху: Чуда се нагледасмо данас!
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
Будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у делу Господњем, знајући да труд ваш није узалудан у Господи
Тај подстицај може да се види само после Васкрсења. Ништа се не ради ако нема добробити… Шта кажете онда? Да поново будете чврсти у вери? А када радите бићете праћени венцима и нечим што је изнад Небеса. Ранији рад човека је изагнао из раја, што је казна због прегрешења, али је уједно и основа за награде које ће доћи. Не може да се каже да ће за то неко добити Царство, нити они што живе у изобиљу и безбрижно… Да! Управо је то велика ствар. Ми смо у могућности да задобијемо такве благослове. Видиш ли колики је јаз између неба и земље? Зашто онда ми бринемо о природи, о томе да је много невоља у њој… Не треба да мислимо на оно неопходно? Не треба да бринемо о храни, води, стану и одећи? Није довољно да мислимо само о нужноме? Мада чак и када Христос говори: Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела (Мт. 6, 25), остаје питање?
Али ако неко не буде уплашен за храну и одећу, нити за сутра, онда ће они искати снагу да све издрже? Мислите ли да је завет превише за човека? Не могу да будем онакав, да се уздигнем и да ходам по облацима. Овде чак и не желимо да кажемо да живимо као људи, већ кажемо да постајемо све гори… Иако имаш и оца или сина или пријатеља или било кога који верује у Бога, ни један од њих неће ти донети ништа, а добро знај да твоја дела могу да те убију…
У првом дану недеље, који је Дан Господњи довољно је да даш милостињу. Зато призови се разуму, како би нешто и добио у Тај дан; јер како само благослова има у том, Господњем, дану. (Св. Јован Златоуст, Омилија 42 на 1. Кор. 15 и 43 на 1. Кор. 16)
Неки људи донесоше на одру одузетог човека
Сада неко може и да каже, како ће исцелити одузетог када га они доносе Њему, те да постави и питање, зашто Христос њему говори о опраштању грехова? На тај начин окупљени људи могу да науче, да Бог тихо и без буке показује људске мане и лоше поступке, гледајући свачији живот, зато је и писано: Стазе човека су пред очима Божијим и Он гледа у стазе његове… Он је добар и жели да се сви људи спасу, Он је очистио све оне који су болесни у свом телу. Како и Јеремија рече: Поправи се, Јерусалиме, да се не отргне душа моја од тебе, да те не обратим у пустињу, у земљу где се не живи (Јер. 6, 8).
Господ нас учи и указује на наше грехе, зато нас Господ и воли, све синове прима Он к Себи. Да ли Христос казује да ће одсећи све оно због чега болести нападају човека, све корене греха и сваки грех? Јер ако их уклони, болести које из грехова излазе нестају одмах. О томе треба мислити. (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки 42)
Исус исцељује одузетог
Док, на почетку свог деловања, Исус иде сам и не захтева много вере од оних који иду са Њим, чак и у случају да Му прилазе; сада Он тражи веру због њиховог духовног стања. Видим њихову веру, Он говори када говори о људима који иду за њим. Он не тражи веру баш у свим приликама, али је у болестима тражи, посебно када су бесомучни и тешко оболели, или када не моду да се суздрже… У случају болесника, Он тражи веру, тако да таквога ако има вере сигурно неће унизити.
Постоје и сведочанстава велике вере која је изнад свих грехова. Господ увек своје моћи управља против грехова. Он чак и тера своје непријатеље да исповеде веру, што их чини истим по части коју им Он сам даје из Његових уста када им Се објављује. У том случају Он показује и други знак који није мали и небитан, показује Бога Оца и Његову једнакост по части са Оцем. Једина ствар коју има Бог јесте читање тајне срца, јер људи ипак не могу од Бога да сакрију оно што мисле. (Св. Јован Златоуст, Омилија 29 на Мт. 9, 1, 2)
Сила Господња била је ту да их лечи
Нека нико не малакше у овом тешком земаљском свету. Јер, на Христово добро у овом свету са свих страна нагрћу зли људи, безбожни људи, да отму оно што је Господ Христос донео човеку. То је спасење.
Ми хришћани, често смо и мученици због тога, због тог гоњења, али у томе и јесте сила Господа Христа који у свим мучењима даје блаженство души, и човек са радошћу прима све што у име Господа Христа дође на њега, и против њега, што људи чине.
И да нико од нас не посумња у Вечну Истину Спасову, у Вечни Живот Спасов, већ да посведочи у роду људском о моћи и свемоћи Господа Христа, о истини коју је изрекао Свети Праведни Симеон: да Господ Христос нуди и даје спасење свету од греха, смрти и ђавола. (Св. Јустин Поповић, Беседа на Сретење, 4)
