ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из друге Посланице Коринћанима светог апостола Павла (Гл. 3, 12-18)
Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо. И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје. Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје. Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји. А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало. А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода. Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Гл. 6, ст. 1-10)
Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу? И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим? Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника. И рече им: Син је човечији Господар и од суботе. А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува. Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве. А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде. А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху. И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
ТУМАЧЕЊЕ
Плашт (огртач) је скинут са Христа
Зашто се овде говори о покривалу? Зато што се Он повинује Писму, Закону и отвара Своје срце јудејском прихватању Закона. Све је то услед присуства Христовог, који ће променити реалност. Лампе су направљене у свету да замене сунце ноћу, али приликом појављивања истине пророци ипак ћуте… Шта је у дубини значења Закона, после проласка таме Закона? Да ли Мојсије скида покривало када говори са Богом. Вео на лицу Мојсијевом јесте као тама Закона када се духовно окреће Богу. Онај који чита Закон, треба да се окрене од слова и приђе Господу, а Господа зовемо Духом, а Он је изнад Мојсија, који је прославио Бога објавом (Изл. 34, 29, 34). Објекти који су поред савршених боја светлом су обасјани, а Он заснива своју постојаност на Духу, славом Духа Светог, која је некако преобликована да буде још сјајнија, како би уздигла људска срца, а нека светла зраче од истине Духа. То што је преобликовано од славе Духа у само Његову славу, те је осветљено Духом. (Св. Василије Велики, О Духу Светом 21, 52)
Син Човечји је Господар и од суботе
Сада, и пошто Давид другачије ради, Он показује своје дивљење јер је био и овај био пророк и светац. Закон Мојсијев исказује заповести: Судите само судом, а не да судите личностима… Он каже: како ви моје ученике судите, јер је и Давид обожаван као светац и као пророк, благословен је био Давид иако није држао Мојсијеве заповести… На то јасно указује када узима хлебове, који се користе само за Тајну службу, што је и био план божанског промисла и благослова. Али духовно ти хлебови предложења указују и на дванаест апостола… (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки 42, глава 6)
Ова реченица: Син Човечји је Господар и од суботе, посебно истиче Премудрост Христову, тако да иде и до суботе, пошто Он даје следећи пример већи од суботе, као најбитније ствари у Јудеји. То значи исто: да се одморимо један дан, да дирамо свету трпезу, јер није законом дозвољено свима да додирују трпезу. Субота је била прекршена и у (различитим) околностима и многим делима. И у Јерихону се свашта десило: Седмога дана у освит зоре поране и на исти начин обиђу седам пута око града. Само су тога дана обишли око града седам пута. Кад су свештеници седми пут затрубили у рогове, Исус Навин рече народу: Вичите, јер вам је Господ предао град! Нека град и све што је у њему буде посвећено Господу за уништење. (Св. Јован Златоуст, Омилија 39 на Мт. 12, 1)
