ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Друге посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 168 – гл. 1, ст. 8-11)
Браћо, нећу да не знате о невољи нашој која нам се догоди у Азији, да сувише бејасмо оптерећени, преко моћи, тако да смо били у недоумици и за живот; чак сами у себи осуду на смрт доживесмо, да се не бисмо уздали у себе него у Бога који подиже мртве, који нас је од толике смрти избавио, и избавља, у кога се надамо да ће нас и опет избавити, уз помоћ и ваше молитве за нас, да од многих лица буде узнета за нас изобилна благодарност Богу, због нашег благодатног дара.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 20 • Гл. 5, ст. 27-39 – гл. 6, ст. 1-10)
У време оно изиђе Исус и виде цариника по имену Левије где седи на царини, и рече му: Хајде за мном. И оставивши све, устаде и пође за њим. И приреди му Левије код куће своје велику гозбу; и беше мноштво цариника и других који сеђаху са њим за трпезом. И гунђаху књижевници њихови и фарисеји говорећи ученицима његовим: Зашто са цариницима и грешницима једете и пијете? И одговарајући рече им Исус: Не требају здрави лекара него болесни. Нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покајање. А они му рекоше: Зашто Јованови ученици посте често и молитве чине, а тако и фарисејски; док твоји једу и пију? А он им рече: Зар можете натерати сватове да посте док је женик с њима? Него ће доћи дани кад ће се отети женик од њих, и онда ће постити у оне дане. Каза им пак и причу: Нико не меће закрпу од нове хаљине на стару хаљину, иначе ће и нову раздрети, и старој не одговара закрпа од нове. И нико не сипа ново вино у мехове старе, иначе ново вино раздере мехове, и оно се пролије, и мехови пропадну. Него ново вино у мехове нове треба сипати, и обоје ће се сачувати. И нико ко је пио старо неће одмах новога; јер вели: старо је боље. Догоди се пак у другу суботу по Пасхи да је он ишао кроз усеве, а ученици његови тргали су класје, трли га рукама и јели. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините што се не сме чинити у суботу? И одговоривши рече им Исус: Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад огладне, он и који бејаху с њим? Како уђе у дом Божији, и узе хлебове предложења, и једе, и даде онима што бејаху с њим, које никоме није било допуштено јести сем једино свештеницима. И говораше им: Син Човечији је господар и од суботе. А догоди се и у другу суботу да он уђе у синагогу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше суха. Мотраху пак на њега књижевници и фарисеји неће ли у суботу исцелити, да би нашли оптужбу против њега. А он знађаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суху руку: Устани и стани на средину! А он подигавши се стаде. А Исус им рече: Запитаћу вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло чинити? Душу спасти или погубити? А они ћутаху. И погледавши у све њих, рече му: Пружи руку своју. А он учини тако: и рука му поста здрава као и друга.
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
У смрти се поуздајте у Бога који је устао из мртвих
А у Ефесу ћу остати до Тројичина дне; Јер ми се отворише велика и богата врата, и противника има много (1. Кор. 16, 8, 9). Ништа овде није сувишно, чак и када знање и срећа свих буде разлог за лагодан живот. Све треба да буде енергично усмерено против падања у грехе…
Оно шта Давид зове вратима пакла, сенком смрти, изражава се речима све што је опасно и смртно… Зашто је Он дозволио опасност, која може да нас отера од наде? Бог не говори да Он дозвољава то због тог, већ због другог разлога… Зато и Бог каже: Моја благодат је вама свима довољна, јер је моја сила савршена чак и у слабости…
Док је васкрсење ствар будућности, Он показује шта ће се десити и сваког дана: када Бог уздигне човека који је у безнађу и налази се испред врата пакла, Он не показује ништа друго осим васкрсења…
Он нас односи од смрти и помаже нама да у заједници будемо у молитви. Зато сви треба да се молимо и хвалимо Бога, ма колико да смо пали… И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата… А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му (Мт. 18, 24, 27). И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво (Мт. 15, 22). Тако да Он на крају дарује кћерку исцељењем, Својом благодаћу. Из овог примера учимо да примамо благодат, али да треба прво да себе уподобимо Божијој благодати… Јер и Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се (Рим. 9, 15). Немојте да помислите да Бог само мноштво спасава, Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда (Иса. 10, 22).
Како је Он онда спасио Ниневљане? Зато што у овом случају није само ствар у мноштву, већ у мноштву врлине. И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини, А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке (Јона. 3, 10; 4, 11)?
Треба да будемо марљиви и да се молимо једни за друге, као и апостоли… (Св. Јован Златоуст, Омилија 2 и 3на 1. Кор. 3, 4, 5, 6)
Он виде цариника по имену Левије, и рече му: Хајде за мном…
Левије је био цариник, који није бринуо много за правду, јер је такав био карактер цариника. Али се спасио после позива који Христос упућује свима нама. Он је рекао Левију: Хајде са мном… и све је оставио и пошао за Њим. Видиш ли да је најмудрији Павле искрено рекао да Христос долази грешницима? Истинита је реч и сваког примања достојна да Христос Исус дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја (1. Тим. 1, 15).
Нисам позвао праведнике, већ грешнике на покајање
Зашто фарисеји оптужују Спаситеља да једе са грешницима? Зато што је то био пут да Он укаже на разлику између светог и профаног; јер није благословено оно што је било у додиру са профаним стварима, већ само са светим. Зато Он и једе са њима, да их освети. Многи су Га оптужили за прекршај Закона, али то је било против Господа и спремности да препознају и прихвате кривицу. Он показује да је сада међу нама, не као Судија, већ као лекар; Он чини оно што и лекар чини, лечи људе и у друштву је оних којима треба лекар. Он преузима на себе и прве кривице, својих ученика који не посте… (Св. Кирило Александријски, Тумачење на Јеванђеље по Луки 42, Омилија 21 и 22)
Видео је човека по имену Матеј како седи на царини
Ми имамо разлога да славимо Јеванђелисте који су се одрекли себе: како се нису окренули за својим претходним животом, већ су Христу додали своје животе… Он их је издигао увис усред многих зала, као што је и Павла преобратио и благословио, када је он био ревностан у свом ранијем животу – Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је (упореди са Гал. 1, 13)… Чак и када се обраћа грешници, далеко од тога да је Он срами већ Он дозвољава да му она ноге љуби и облива их својим сузама. Сигурно је да је због тога дошао (на свет): не само да лечи тела, већ и да исцељује сваку слабост душе… Зашто се толико чудите када знате да је Он опростио све грехе том царинику и поставио га за свог ученика (апостола)? Пошто схватиш силу Онога који позива, схватићеш и послушање Њему од стране онога кога је позвао – зашто се он није успротивио и одбио Његов позив или се свађао са Њим, већ Га је пратио и свој ум усмерио ка Његовом учењу и спремио га за многе ствари, а себе је изопштио из свих земаљских ствари …
Сада тај цариник гледајући у Христа види некога Који их све позива. Чињеница да Христос користи сваку могућност и прилику, не само када поучава, када лечи и исцељује, већ и када нас призива к Себи јер ће нам свака година и свако доба донети добро… Такав је квалитет лекара: не само да мисли о излечењу болесника, већ жели да побољша несталност тела… Схвати и почуј шта Закхеју каже: И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући… и рече Закхеј: А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо (Лк. 19, 5, 8) (Св. Јован Златоуст, Омилија 44 на Мт. 12, 4, 5)
