ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 125 – гл. 1, ст. 26-29)
Браћо, гледајте на вас позване: нема ту ни много мудрих по телу, ни много моћних, ни много племенита рода; него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, да се не похвали ни једно тело пред Богом.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Зач. 82 • Гл. 20, ст. 29-34)
У време оно, када Исус излажаше из Јерихона, за њим пође народ многи. И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! А народ им прећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов! И ставши дозва их Исус и рече: Шта хоћете да вам учиним? Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше. И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
Бог је изабрао оно што је лудо пред светом да њима посрами мудре
Апостол је рекао да је лудост Божија мудрија од људи. Показао је да је људска мудрост умањена и то је поткрепио одељцима из Светог Писма, на више места. У исто време, Он је показао да ствари нису нове, већ старе, оне које су од почетка пророковане. Апостол је говорио да је писано како ће уништити мудрост мудрих, а то је говорио не као учитељ већ као ученик. Његове речи су изненађујуће и по снази и по мудрости, што су упућене многима и неукима. Врло је опасно да убеђујеш особу која је горда, посебно када говориш о велики и битним стварима. Ипак, такве људе дела убеђују. Као и њима, апостол Павле се обраћа и Коринћанима као сведоцима… јер су им учења била мудра – да, мудрија од других – а могао је и обичан човек да их схвати…
Али шта значи према телу? То значи према ономе што видимо, према животу који је сада, према ученицима који уче незнабошце… Господ није звао само оне који су прости, а пролазио поред мудрих… Он их је све примао и то у великом броју. Зашто? Зато што је мудрац према телу пун крајње лудости… Он неће одустати од Свог учења… Неуки су били ослобођени од крајње лудости, јер су понекад сматрали себе мудрима. У ствари је истициање лудости у њима битније него за које (људе), и то онима који схватају ствари и не могу другачије, осим само вером. Ништа није бескорисније, ако човек хоће да Бога спозна, као што је гордост и понижење: такви људи воле само садашње ствари и не мисле на будућност. Иако они запуше уши пред мноштвом брига, луде ствари у свету Бог изабра, што је и знак највеће победе… Сада треба одговорити, које су то ствари које Он зове стварима које нису? Те особе које се у свету сматрају ништавним због своје понижености, е таквима ће Он показати највећу Славу… И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова (2. Кор. 12, 9)… Моја снага се усавршава у слабости. (Св. Јован Златоуст, Омилија 5 на 1.Кор. 1, 2)
Двојица слепих на путу за Јерихон
Учени, само приступајте Богу са искреним срцем и ми ћемо бити у стању да одговоримо на све што нас Он пита. Таквим људима – а ни са једним од њих апостол није говорио – многи су хтели да запуше уста, али они су били у стању да пређу преко свега и дођу до самог Исуса Христа. Јеванђелисти су сведоци да људи нису имали веру у живот, већ су само били искрени. Иако Бог даје различите дарове, не тражимо… јер ће нам се сами дати, на начин на који ћемо ми све Божије победе видети као своје. (Св. Јован Златоуст, Омилија 66 на Мт. 20, 1)
