ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 8, 14-21)
Браћо, које води Дух Божији они су синови Божији. Јер не примисте духа ропства, да се опет бојите; него примисте Духа усиновљења, којим вичемо: Ава, Оче! Овај Дух свједочи нашему духу да смо дјеца Божија. А кад смо дјеца, и насљедници смо: насљедници, дакле, Божији а сунасљедници Христови; пошто с њим страдамо да се с њим и прославимо. Јер мислим да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити. Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе дјеце Божије.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 9, 9-13)
У време оно, одлазећи Исус оданде видје човјека гдје сједи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима његовим. И видјевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије? А Исус чувши рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Него идите и научите се шта значи: Милост хоћу, а не жртвоприношење. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.
ТУМАЧЕЊЕ
Они који су вођени Духом Светим, синови су Божији
Вођен Духом Светим, Христос показује да може да користи силу у овом животу, као када кормилар управља бродом, а коњаник коњском приколицом. То није управљање само телом, већ и душом, а то се показује тако што верујеш у Дарове Живоносног Извора… Ако не желиш да те води Дух Свети, изгубићеш част и достојанство и могућност твог усвојења. Због овога Он не каже да ће многи примити Духа, већ да они, који себе виде као носиоца Духа, дуго живе и они су синови Божији… То не бива због страха од тренутне казне већ због жеље за Њим и зато што су сва добра дела и врлине усмерене ка Њему… (Св. Јован Златоуст, Омилија 14 на Рим. 8)
Видео је човека по имену Матеј како седи на царини
Ми имамо разлога да славимо јеванђелисте који су се одрекли себе: они се нису окренули за својим претходним животом, већ су свој живот посветили Христу… Он их је издигао изнад многих зала, као што је и апостола Павла преобратио и благословио, иако је он, у свом ранијем животу, био ревносан – Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је (упореди са Гал. 1, 13) … Чак и када се обраћа грешници, далеко од тога да је Он посрамљује, већ јој дозвољава да му љуби ноге и облива их својим сузама. Сигурно је да је због тога дошао: не само да лечи тела, већ и да излечи сваку слабост душе… Зашто се толико чудите када знате да је Он опростио све грехе том царинику и поставио га за свог ученика (апостола)? Пошто схватиш силу Онога који позива, схватићеш и послушање Њему од стране онога кога је позвао – зашто се он није успротивио и одбио Његов позив или се свађао са Њим, већ Га је пратио и свој ум усмерио ка Његовом учењу и спремио га за многе ствари, а себе је изопштио из свих ствари земаљских…
Сада цариник… гледајући у Христа види у Њему Некога који их све позива. Чињеница да Христос користи сваку могућност – не само када поучава, када лечи и исцељује – када нас призива к Себи… Таква је служба лекара: не само да мисли о излечењу болесника, већ и да побољша несталност тела… Схвати и почуј шта Закхеју каже: И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући… и рече Закхеј: А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо (Лк. 19, 5, 8). (Св. Јован Златоуст, Омилија 44 на Мт. 12, 4, 5)