ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 12, 1-3)
Браћо, молим вас ради милости Божије, да дате тјелеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, као своје духовно богослужење. И не саображавајте се овоме вијеку, него се преображавајте обновљењем ума свога, да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија. Јер кроз благодат која ми је дата, говорим свакоме који је међу вама: да не мисли о себи више него што ваља мислити, него да мисли смиреноумно, сваки по мјери вјере како му је Бог удијелио.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 10, 37 – 11, 1)
Рече Господ: који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га. Који вас прима, мене прима; а који прима мене, прима Онога који ме је послао. Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће; и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће. И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам кажем, неће му плата пропасти. И када заврши Исус заповијести Дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и проповиједа по градовима њиховим.
ТУМАЧЕЊЕ
Дајте своја тела као живу жртву и свету, као духовно богослужење
Великa је моћ која је дата свештеницима, тако кажу и ја то знам; али не једноставно свештеницима већ онима који служе по Јеванђељу у свештеничкој служби: да будем служитељ Христа Исуса паганима, који врши свету службу ширења Божијег еванђеља, да пагани буду Богу прихватљива жртва, освештана Светим Духом (Рим. 15, 16)… онима који живе у Духу братољубља и они који немају греха. Први се као такви дају Господу и жртвују за Њега: Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду? (Рим. 6, 16) и себе нуде као савршене, свете и добре жртве (Богу), као чисто дело богослужења…
Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство (Рим. 12, 1) – духовно… Такве Бог прихвата и ставља их на жртвеник Највишег Христа: Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас (Јевр. 9, 24).
Таква је савршена жртва, јер је промењена и обликована од Духа Светога у Христу, који је за нас умро и устаде из мртвих у славу Бога Оца. (Св. Симеон Нови Богослов, Дискурси 28, 9)
Како тело да постане жртва? Када око не гледа лоше ствари, његово тело ће бити жртвовано. Нека језик не говори ништа злобно, и постаће тело његово жртва. Нека руке не чине безакоње, и постаће тело његово жртва, али не паљеница. Није то довољно, јер нас по делима препознају. Нека руке милују, уста нека благосиљају и стално поучавају примерима из Светог Писма. За жртву неће дозволити нечисту ствар, јер је жртва први род… Нека онда из наших руку и уста први род буде увек уперен ка Богу. (Св. Јован Златоуст, Омилија 20 на Рим. 12)
Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан
Зашто говорим о ближњима? Чак и ако је то мој живот, далеко је од живота којим су живели апостоли. У Старом Завету пише: С њим, који рече о својему оцу и матери: Не познам их; који није гледао на своју браћу и није више знао за синове своје. Они су извршавали заповијед твоју, држали се завјета твојега (Понз. 33, 9). У таквим стварима једино што преостаје јесте послушање, јер је то света служба (чак и обавеза) која доноси све могуће почасти… Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик (Лк. 14, 26). Ништа није ближе (Богу) као живот човечији, зато нас Богу учи како да живимо и тако ћемо сви лакше прихватити реч Божију, која се тиче послушања. Није ли то разлог за одушевљење? Велика је и сила Онога који говори и оних који са љубављу примају… Видите ли како се куће целог света отварају таквима? Сигурно да су они научени, али треба и да сами уче, не због оних који их походе, већ због сврхе ових који их примају у своје домове и захвални су за Његову награду, која им је упућена. Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте (Мт. 25, 45). То је упућено оним људима који не желе да буду са онима који су одбачени у друштву… (Св. Јован Златоуст, Омилија 33 на Мт. 9, 1-4)