ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Прве посланице Коринћанима светог апостола Павла (Зач. 146 – гл. 10, ст. 23-28)
Браћо, све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује. Нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога. Све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савести ради; јер је Господња земља и све што је на њој. Ако ли вас неко од неверника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савести ради. Ако ли вам неко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вас извести и ради савести; јер је Господња земља и све што је на њој.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Зач. 101 • Гл. 24, ст. 34-44)
Рече Господ својим ученицима: Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде. Небо и земља ће проћи, али речи моје неће проћи. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човечијега. Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човечијега. Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити. Две ће млети на жрвњевима: једна ће се узети, а друга оставити. Бдите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће време доћи лопов, бдео би и не би дао да му провали кућу. Зато и ви будите спремни; јер у који час не мислите доћи ће Син Човечији.
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
Нека свако тражи добро у другоме
Синтагма није од помоћи, јесте указивање на понижење личности са којом неко разговара, јер тада видиш трун у оку брата свога, а брвно у свом оку не видиш. Нека сви гледају добро у брату своме и чувају заједницу са њим. Лоше жртвовање нас лоше води и упозорава на ствари одозго …
Ако су земља и плодови и звери само Његови, онда ништа није нечисто: али постаће нечисто због нас и зато што преступамо завет… (Св. Јован Златоуст, Омилија 24, 6, 7 и 25, 1 на 1.Кор. 10)
Тај дан и сат нико не зна, чак ни анђели на небу, већ само Отац
Његову недореченост можемо да схватимо као наук за ученике, како би схватили да и они буду у сличном стању: јер није желео да им све каже у једном трену… Слично томе, и апостоли говоре: одлучио сам да не знам ништа, док сам са вама осим када је Исус био распет. Он је говорио људима који нису могли да проникну дубље у смисао Истине о божанском Христу… Он их није слушао јер нису могли да схвате Господа. Његово знање било је спремно за оне који су могли да Га спознају… (Бл. Августин, О Тројици, 1.23)
Када говори о роду, нараштају, Господ не говори о људима са којима тренутно живи (о савременицима), већ о верницима. Није хтео да одреди род само по времену у коме живи, већ и по начину како верују у Бога и зато пише: Ово је род који тражи Господа (Пс. 24, 6). И Јерусалим ће бити уништен и велики део Јудејаца ће бити убијен, а од овог рода неће остати ништа – чак ни жена, нити куге, нити земљотреса, па ни ратова, нити лажних христоса, нити лажних пророка, нити верника, нити лажне браће, нити било којег другог искушења… Он каже да их онда добро водите у вери… Лакше је да се чврста и непокретна тела – као што су брда – помере, него што ће Моја реч пасти на земљу…
У исто време се каже да је Црква почаствованија од неба и земље, а у исто време се Он објављује као Творац свега… Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало (Јн. 1, 3). Он који је створио светове и време, а ако је време тако онда је и један дан такав. Како је онда могао да игнорише што је Сам и створио? Није Син игнорисао дан, већ је хтео да све ослободи времена како би увек били спремни. Зато је Он и рекао: Када не очекујеш, тада ће и доћи; док су они безнадежно чекали. Да неко зна у који час ће умрети, заиста би се јако бојали тог дана. (Св. Јован Златоуст, Омилија 77 на Мт. 24)
