ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 9, 19–9, 31)
У дане оне, би Савле неколико дана са ученицима који бијаху у Дамаску. И одмах по синагогама проповиједаше Исуса да је он Син Божији. А сви који слушаху чуђаху се и говораху: Није ли ово онај што у Јерусалиму сатираше оне који призивају Име ово, и не дође ли овдје за то да их везане води првосвештеницима? А Савле све више јачаше, па збуњиваше Јудејце који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос. А кад се наврши подоста дана, договорише се Јудејци да га убију. Али Савле дознаде за њихову завјеру; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили; но ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици. Када пак дође Савле у Јерусалим, покушаваше да се придружи ученицима; и сви га се бојаху, не вјерујући да је ученик. А Варнава га узе и доведе апостолима, и исприча им како је на путу видио Господа и како му је говорио, и како је у Дамаску смјело проповиједао у име Исусово. И заједно с њима је улазио у Јерусалим и излазио и слободно проповиједао у име Господа Исуса, и говораше и препираше се с јелинистима, а они вребаху да га убију. А када браћа ово сазнаше, сведоше га у Кесарију и испратише га у Тарс. Међутим, Цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији уживаху мир напредујући и ходећи у страху Господњем, и умножаваху се утјехом Светога Духа.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 15, 17 – 16, 2)
Рече Господ Својим ученицима: ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.
ТУМАЧЕЊЕ
Савле проповеда у име Господње
Није могуће да се исцрпи дух Писма. То је зденац који нема дно. Колико људи говори о Јеванђељу? А сви говоре на нов и свеж начин… Ми сви заједно, на тај начин, задобијамо нову светлост. Зато избегните све заблуде и опасности и понесите свој Крст и идите за Њим. (Мт. 10, 38) Ревносног човека треба опонашати јер носи душу у својим рукама и рäд је да се суочи са многим искушењима. (Св. Јован Златоуст, Омилија 19 и 20 на Дела. 9)
Омрзнули су ме ни за што
А Начелника живота убисте, кога Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми сведоци. (Дела 3, 15)
Дух Истине који од Оца исходи
Јерес је оно што говори супротно од православних ученика Методијевих… Када они говоре против вере, кажу: Нећемо да приђемо епископу, а исповедамо Сина који је Рођен од Оца и Духа који исходи из Син? Методијеви ученици онда одговарају кроз Горазда и Климента: Када исповедамо грех, када имамо учитеља али му не прилазимо и не слушамо га, а он нас охрабрује против јереси? Тако да видимо ново учење које нико није проверио, нити га у Писму има, нити су га срочили Свети Оци, а онда се и бојимо да ми потпаденом под анатему, јер Павле каже да ако неко тумачи на други начин Јеванђеље, нека је проклет (Гал. 1, 9). Верујемо у Духа Сина јер је Дух живота и истине какав је и Син (Јн. 14, 6). Верујемо и да је Дух у уму Христовом (1. Кор, 2, 16) али да Дух исходи од Сина никада нисмо ни чули ни учили. Ми учимо да Дух исходи од Оца и да је тај који рађа Сина уједно и онај који је узрок Духа… (Св. Теофилакт Охридски, Живот Св. Климента, 8)
Filioque (и од Сина)
И зашто би Дух Свети исходио и од Сина као што исходи и од Оца? Људима које не занимају учења вере, савршено је туђа жива представа о дејствима Светога Духа у човечјем срцу. Иначе, ово питање открива се у св. Еванђељу, а посебно у Еванђељу од Јована. Међутим, и у другим еванђељима може се уверити да се откривења Светога Духа у срцима и уму верујућих тако тесно везују за њихову душу да уопште није лако правити разлику између плодова природног разумевања душе од гласа Светога Духа. Ево вам и речи и Самог Господа Исуса Христа: „Када вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати; јер нећете ви говорити, него Дух Оца вашега говориће из вас“. О томе како се живот Светога Духа тесно слива у срце проповедника, са његовом сопственом душом, сведочи и Павле: „Заповедам не ја, него Господ“; иначе своје заповести и личне савете он закључује речима: „А мислим да и ја имам Духа Божијега“. Верујући у такву блискост Духа Божјег са хришћанском душом, ми тако почињемо наше молитве као и сваки други озбиљан посао призивањем Светога Духа: „Дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте“.
Деловање Светога Духа кроз срца људска расветљује се путем различитих пројављивања, иако главни Божији дар души човечјој, којa стреми ка Њему, остаје само један – освећење душе сваке личности, а кроз њу и све хришћанске заједнице, чак и свега човечанства. Суштина наших молитава јесте баш то призивање Божије помоћи за нашу моралну борбу са грехом, то јест призивање Светога Духа, што нам Небески Отац неће одбити. У ово последње уверавају нас следеће речи Христове: „Када дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од њега?“
Скренули смо пажњу на главни део наших односа према Богу и према својој души, сада ћемо скренути пажњу на њено разгранавање и последице: једне од њих се тичу пројављивања благодатних дарова Светог Духа у животу заједнице, друге се огледају у постепеном изграђивању благодатног расположења душе човечје, односно у њеном духовном узрастању. „Различити су дарови, а Дух је исти. Но свакоме се даје пројава Духа на корист: једноме се даје кроз Духа реч мудрости; а другоме реч знања по истом Духу; следећем чињење чудеса, а тамо неком и пророштво, а другоме разликовање духова, а следећем различити језици, а опет некоме и тумачење језика. А све ово чини један и исти Дух, делећи свакоме понаособ како хоће.“ Овде треба да се још једанпут напомене да учење Христово, уједно и црквено, не разједињује једну страну живота од друге, него их представља целовитим (неподељеним): уколико се више подвижник Христов у тишини и у дубини срца свог испуњава Духом Светим, утолико је смелији међу људима, и тако његова реч има више ауторитета. У том смислу Господ је уверавао Своје апостоле да будућа блискост Светога Духа са њима значи да ће њихов рад бити плоднији, неголи продужени боравак са њима Самог Исуса Христа, Спаситеља. „Боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама.“ Још раније, еванђелисти Јовану Господ је скренуо пажњу на врло тесну везу Својих искупитељских страдања са доласком.
Отац је почетак и извор, не због природе Божанства, већ због ипостаси (ипостас Оца не искључује Сина)… Филиокве раздваја ипостас Оца на два дела, а ипостас Сина постаје део ипостаси Оца… (Св. Фотије, Мистагогија…)
Ово вам говорим, да љубимо једни друге
Па ипак вам пишем нову заповест, и то је истинито у њему и у вама, јер тама пролази, а истинита светлост већ светли. Ко говори да је у светлости, а мрзи свога брата, још увек је у тами. Ко воли свога брата, остаје у светлости и у њему нема саблазни. А ко мрзи свога брата, у тами је и у тами ходи, те не зна куда иде, јер му је тама заслепила очи. (1. Јн, 8-10)
Поставио је Тело пред тобом, дао ти је драгоцену Крв, а ти не учествујеш у томе макар у чаши? Шта ћеш рећи Богу на Небу? (Св. Јован Златоуст, Омилија 77 на Јн. 15)
Ово вам заповиједам: да љубите једни друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да је Мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета, него вас Ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет.
Христос понавља заповест о љубави, призивајући ученике на јединство пред предстојећим опасностима од непријатељски настројеног света према Њему и Његовом делу. Вером у Христа, учењем о Распетом ученици ће унети у грешни свет ново начело морално– религиозног живота, али њих ће снаћи исто оно што обично сналази све веснике истине. Истина приморава човека да прекине везу са онима са којим се саживео, приморава да се престроји свој живот на новим начелима. Најузвишенија истина учења Христовог морала се показати посебно туђа незнабожачком свету, непријатељском. Ако би апостоли били од свијета, ако би они били прожети његовим интересовањима и тежњама, онда би их свет заволео, али је Христос издвојио апостоле из света, па их зато и мрзи свијет. Као да Христос каже: вама би напротив, више пристајало да жалите у том случају кад би вас свет, то јест зли људи волели. Јер, ако би вас они волели, то би био знак тога да и ви имате нешто заједничко с њима (исту злобу и лукавство). А сада, када вас зли људи мрзе, ви се радујте.
Опмињите се ријечи, коју вам Ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако Мене гонише, и вас ће гонити; ако Моју ријеч одржаше и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена Мојега, јер не познају Онога који ме посла. Кад би свет имао истиниту представу о Богу, примио би и Христа, знајући да је Он послан од Бога. Но, ово незнање нимало не извињава прогонитеље, зато што оно није невољно, већ непријатељско.
Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи Мене и Оца мојега мрзи. Христос је јасно и одређено изложио Своје учење, и сваки незаблудели ум морао је поверовати у Њега као Месију. Међутим, Јудеји су ослепели своје очи и са мржњом и хулом односили су се према Христу, пројавивши овим свесно и упорно противљење Христу. Ако је за њих било мало сведочење Христово – Његово учење о Себи, морали би барем, због Његових необичних дела – чудеса – да увиде да је Он истински Месија, али су се они и према Чудотворцу – своме Доброчинитељу односили с мржњом.
Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сад су и видјели, и омрзнули и Мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. Сви јудејски преступи против свога Месије учињени су по јудејским злочиначким намислима, а не зато што је Бог тако заповедио. Свакако, Бог је могао одвратити њихове зле намере да је Он то хтео, али Он их није одвратио, и преступи су се чинили, али не зато што су их пророци предсказивали, већ напротив, пророци су их предсказивали само зато што ће се они стварно догодити.
