ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Колошанима светог апостола Павла (Зач. 249 – гл. 1, ст. 2-6)
Браћо, благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Захваљујемо свагда Богу и Оцу Господа нашега Исуса Христа кад се молимо за вас, пошто смо чули за веру вашу у Христа Исуса и за љубав коју имате према свима светима, због наде која вам је припремљена на небесима, о којој раније чусте у истинитој речи јеванђеља, које је у вама као и у свему свету, и плодоносно је и расте као и у вама, од онога дана како чусте и познасте благодат Божију у истини.
И за упокојене, 1. Сол (Зач. 270 – гл. 4, ст. 13-17)
Браћо, нећу да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 81 • Гл. 16, ст. 10-15)
Рече Господ: Који је веран у најмањем и у многом је веран; и ко је неправедан у најмањем и у многом је неправедан. Ако, дакле, у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам поверити истинско? И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше? Ниједан слуга не може два господара служити; јер, или ће једнога мрзети а другога волети, или ће се једнога држати а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. А ово све слушаху и фарисеји, који бејаху среброљупци, и ругаху му се. И рече им: Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, гадост је пред Богом.
И за упокојене (Јн, зач. 16 • Гл. 5, ст. 24-30)
Рече Господ Јудејима који су му дошли: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
ТУМАЧЕЊЕ
Чули смо о вашој вери у Исуса Христа која доноси плод стоструки
Када људи освете своје прве мисли као божанске приносе, шта раде они ако не дају први плод (принос) својих дела Првосвештенику, Исусу Христу за радост живота и свакодневном васкрсењу… Ту врсту обожења (слављења Бога) многи који живе у свету виде са највећом бригом, пошто она узраста да би освештала прве плодове њихових дела у Богу.
(Св. Јован Касијан, Први разговор са игуманом Теоном,26)
Који је веран, веран је у великоме
Ко је невјеран у малом, и у многом је невјеран. И ако у Туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше? (Лк. 16, 10-12)
Тако говори Домаћин оба света, материјалног и духовног. Богатство материјално Он назива у малом, а богатство духовно Он назива у многоме. Коме се дâ материјално богатство, па се тај покаже као себичан, тврд, охол, немилостив и безбожан, томе се не може дати духовно богатство, јер кад је неверан у маломе, биће неверан и у великоме; кад је неверан у телесном, биће неверан и у духовном. У туђем свету човек полаже испит, па ако га положи, добиће свој свет; ако ли пак падне, ко ће му дати његов свет? Прави човеков свет, његова отаџбина, то је небески узвишени, божански свет; земаљски свет пак, свет грубости и пропадљивости, туђина је за човека. Но, у ту туђину он је послат да полаже испит за онај прави његов свет, за његову небеску домовину. Обе изреке Спаситељеве, дакле, сличног су значења. О како је дубоко и истинито значење њихово! Као што светлост разгони таму, тако ове речи Спаситељеве разгоне нашу недоумицу: зашто смо ми послати у овај живот, и шта нам треба чинити? Ко уме да чита чистим разумом, томе је у ове две реченице речено све. Знајмо, дакле, да Бог неће дати дар духовни, дар разума, ни вере, ни љубави, ни чистоте, ни пророштва, ни чудотворства, ни власти над демонима, ни прозорљивости, на виђења небескога света ономе ко је проиграо, и на зло употребио – као блудни син – дар телесног здравља, или земаљског богатства или славе и положаја међу људима, или познања материјалног света, или неке друге вештине и умешности. Господе преблаги, подржи верност нашу према Теби у ономе што си нам поверио. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 19. фебруар)
Мислим да ако је човек веран у малом, мислиће на оне који су у невољи, а подариће им и већу помоћ у тим великим невољама. Ми, који се надамо величанственом и сигурно награђеном путу, изабирамо оне који су нечасни и без награде и онда их третирамо тако да одбијамо и њихове речи од наших ушију, док са друге стране, можемо да луксузно поделимо богату трпезу са пријатељима који живе у раскоши или који живе у слави, чинећи тако да наше богатство буде замена (искупљење) за нашу љубав и славу. То није Божија сврха, када нам је дозвољено да се богатимо. Јер ако смо у маломе неверни, не уподобљујемо се вољи Божијој, остајући у нашим сластима. Када добијамо од Њега, шта је Истина? Шта је то? Обилно даривање Божијим даровима који воле душу човечију и обликују је Божијом лепотом. Управо то је духовно богатство, а не телесно, које се држи у смрти. Тако се спасава душа и постаје се духовно богат, те смо тако часни пред Богом и побеђујемо у слављу. (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 109)
Док смо на земљи, треба да се исповедамо и да се кајемо. Јер смо тако глина у рукама грнчара. Ако се од глине праве посуде онда грнчарове руке могу да се направе неки облик, али могу и да поломе нешто, јер он све поново ставља у калуп. Али ако се једном баци у ужарену пећ, не може да се поправи и преобликује. Слично овоме, ако смо у свету, нека се каје цело наше срце због зла које смо у учинили, па ће нас Господ спасити, док још имамо прилику да се покајемо. Када једном будемо отишли из овог света, нећемо моћи више да се кајемо и исповедамо. Тако браћо, делајући по Вољи Божијој тако што ће нам тело бити чисто и обитавајући у заповестима Божијим, задобићемо вечни живот у Царству Небеском. Господ каже у Јеванђељима: Ако не можеш да сачуваш оно што је мало, ко ће ти дати оно велико? Ја сам ти рекао: онај који је веран у маломе, биће веран и у великоме. То је дакле оно што Господ мисли, а ја поручујем: сачувај тело чисто и (светотајински) печат несломљен како би задобио вечни живот. (Св. Климент Римски, Друга посланица Коринћанима, 8)
