ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 10, 11 – 11, 2)
Браћо, Писмо говори: Сваки који вјерује у Њега неће се постидјети. Јер нема разлике између Јудејца и Јелина; јер је исти Господ свију, богат за све који га призивају. Јер сваки који призове Име Господње биће спасен. Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника? А како ће проповиједати ако не буду послани? Као што је написано: Како су красне ноге оних који благовијесте мир, који благовијесте добро! Али сви не послушаше Јеванђеље; јер Исаија говори: Господе, ко вјерова проповиједи нашој? И тако вјера бива од проповиједи, а проповијед од ријечи Божије. Али велим: Зар не чуше? Свакако: По свој земљи отиде глас њихов, и до крајева васељене ријечи њихове. Него велим: Зар не разумје Израиљ? Први Мојсеј говори: Ја ћу вас на суревњивост покренути кроз оне који нису народ, неразумним народом расрдићу вас. А Исаија говори смјело: Нађоше ме који ме не траже, јавих се онима који не питају за мене. А Израиљу говори: Ваздан пружах руке своје према народу непослушном и бунтовном. И кажем, дакле: Зар Бог одбаци народ свој? Никако! Јер сам и ја Израиљац, од сјемена Авраамова, од племена Венијаминова. Не одбаци Бог народ свој. који унапријед позна.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 11, 16-20)
Рече Господ: са киме ћу упоредити род овај? Сличан је дјеци која сједе по трговима и довикују друговима својим говорећи: Свирасмо вам. и не играсте; нарицасмо вам, и не ридасте. Јер дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: Ђаво је у њему. Дође Син Човјечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човјека изјелице и винопије, друга цариницима и грјешницима. И би оправдана премудрост од дјеце њезине. Тада поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса његова, што се не покајаше.
ТУМАЧЕЊЕ
Како су предивни они који проповедају Јеванђеље
Нема речи за оне који говоре свуда по земљи неизречено и шире мир Божји међу људима. Зашто се дешава да сви не поверују? Али Исаија иде и даље, пророк говори и о ономе што ће доћи, али сагледава и оно што је прошло… Они који схватају ово морају да буду проповедници, а они који слушају морају да знају оне који им проповедају. Бог указује на јасне знаке времена у коме се живи и времена о коме се проповеда. Тако уклања њихово слепило… (Св. Јован Златоуст, Омилија 18 на Рим. 10)
Мудрост потврђују њена деца
Господ каже да нема ничега што смо урадили за наше спасење, од онога што нам је дато. Он говори тако, али ми – несхватајући – прилазимо својим ближњима на други начин: ја и Марко или Јован и цело човечанство гледамо кроз чудо поста и кроз тежак и самоодбијајући живот. Зато је Јован Крститељ изабран од најраније младости и његове речи имају тежину. Неко ипак може да пита, зашто он сам није изабрао пут, већ му га је Бог дао? На првом месту, постио је 40 дана и учио је људе и није имао где главу да склони. Ипак, Христос је радио и на друге начине, али са истим циљем и показао је сву своју људску врлину… али Јован није чинио чуда. И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше (Јн. 10, 41). Питајмо онда Јудеје да ли је пост чудо и да ли је пост добра ствар, као оно што би требало да се велича и да му се диве? Онда би требало да слушамо Јована Крститеља и да прихватамо његове речи. Такве ствари треба да нас воде ка Христу. Са друге стране, да ли је пост нешто озбиљно? Онда би требало да слушамо Христа и да верујемо у Њега… На оба начина наћи ћеш место у Царству. Али као што се говори и о дивљим зверима, говориће, такође, и о злу. Грешка није у онима који верују, већ у оним што се стиде јер не верују… (Св. Јован Златоусти, Омилија 37 на Мт. 11, 5)