ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из књиге пророка Исаије (Ис. XXV, 1-9)
Господе, Ти си Бог мој, узвишаваћу Те, славићу име Твоје, јер си учинио чудеса; намере Твоје од старине вера су и истина. 2. Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити. 3. Зато ће Те славити народ силан, град страшних народа бојаће Те се. 4. Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид. 5. Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде. 6. И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чистог вина, од претилог меса с можданима, од вина без талога. 7. И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. 8. Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече. 9. И рећи ће се у оно време: Гле, ово је Бог наш, Њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, Њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово.
Читање из књиге Постања (Пост. IX, 8-17)
Рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: 9. А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, 10. И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским. 11. Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 12. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: 13. Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. 14. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, 15. И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. 16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи. 17. И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.
Читање из Прича Соломонових (Прич. XII, 8-22)
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се. 9. Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема. 10. Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво. 11. Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је. 12. Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је. 13. Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе. 14. Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек. 15. Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је. 16. Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту. 17. Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару. 18. Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек. 19. Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час. 20. Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир. 21. Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла. 22. Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
ТУМАЧЕЊЕ
Он је победио смрт заувек
Нећу умријети, него ћу жив бити, и казивати дјела Господња (Пс. 117, 17). Ко може рећи: нећу умрети? Онај ко се држи живога Господа. Ко може поуздано тврдити: него ћу жив бити? Онај ко види живога Господа пред собом. Енох и Илија не умреше, него бише узети у живот бесмртни. Господ их узе по милости Својој а за доказ људима живота бесмртнога. Христос Господ умре и васкрсе по сили Својој а за доказ људима васкрсења из мртвих. Апостоли и светитељи помреше, но многи од њих јавише се из онога света по човекољубљу своме а за доказ људима живота вечнога. Тако и они који бише узети и они који умреше живе са васкрслим Господом Христом у царству бесмртноме. Нећу умријети, него ћу жив бити – говорио је цар Давид с великом поузданошћу, мада је живео на земљи пре васкрсења Господњега и објаве општега васкрсења праведника. Још с већом поузданошћу треба сваки од нас хришћана да говори тако: нећу умријети, него ћу жив бити, јер васкрсли Господ темељ је вере наше, и јер очи наше видеше и уши наше чуше више, много више, неголи очи и уши цара Давида. После Крста Христовога ђаво је постао као дим; а после васкрсења Његовог смрт је постала као магла, кроз коју се излази на сунчано поље бесмртности. Благо оном, браћо ко се удостоји жив бити и казивати дјела Господња! Господе живи, оживи нас и спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Св. Николај Велимировић, Охридски пролог, 31. октобар)
Ово је наш Бог: чекали смо Га и Он ће нас спасити
Главни разлог доласка Господњег јесте да Бог на тај начин доказује колико воли све нас. То је суштински доказ: Христос је умро за нас и ако смо били грешници. Он је дао тај доказ, јер је љубав сврха и испуњење Закона. Он нам је то дао, али тражи да и Њега волимо заузврат, тако да своје животе дамо за своје ближње, као што је и Он дао свој живот за нас. Љубав Божја је прва, зато је и Он дао свог Сина Јединородног за нас… Неко може и да умањи љубав, али и да започне љубав први, а тврдо срце је оно које одбије да пружа љубав… Свето Писмо је у служби једног догађаја – доласка Господњег… Нови Завет се у Старом скрива, а Стари се у Новом открива… (Бл. Августин, Поука оглашенима, 7. 8)
Корен праведног плода
Један од отаца питао је оца Настира: Шта је најбоље да урадим? А овај му је одговорио: Нису све врсте рада исте. Књиге кажу да је Авраам волео туђине и да је Бог био уз њега, док је Илија волео да мирно и тихо созерцава и Бог је био са њим; а Давид је био скроман човек и Бог је био са њим. Тако, било која дела твоја душа да жели, чувај своје срце од злих ствари, која не долазе од Бога… (Св. Атанасије Велики, Паладије, Рај Светих Отаца, 2, 159)
