ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прва посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 12, 12-16)
Браћо, као што је тијело једно и има удове многе, а сви удови једнога тијела, иако су многи, једно су тијело, тако и Христос. Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тијело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним Духом напојени. Јер и тијело није један уд него многи. Ако рече нога: Пошто нисам рука, нисам од тијела; зар ипак није од тијела? И ако рече ухо: Пошто нисам око, нисам од тијела; зар ипак није од тијела? Ако би све тијело било око, гдје је онда слух? Ако би све било слух, гдје је мирисање? А сада, Бог постави удове у тијелу, сваки поједини од њих како хтједе. А ако би сви билиједан уд, гдје је тијело? Сада пак, многи су удови, а једно тијело. А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми. Него, шта више, који се удови тијела чине да су слабији, неопходни су; и који нам се чине мање часни на тијелу, њима придајемо већу част; и неугледни наши удови имају већи углед, док оним угледним то не треба. Али Бог тако сложи тијело давши слабом уду већу част, да не буде раздора у тијелу него да се удови подједнако брину један за другога. И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 18, 18-22, 19, 1-2, 13-15)
Рече Господ Својим ученицима: Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима. Тада му приступи Петар и рече: Господе, колико пута, ако ми згријеши брат мој, да му опростим? До седам ли пута? Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам. И када сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у крајеве јудејске преко Јордана. И за њим иђаше народ многи и исцијели их ондје. Тада му приведоше дјецу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху. А Исус рече: Пустите дјецу, и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско. И положивши на њих руке, отиде оданде.
ТУМАЧЕЊЕ
Ако један уд страда, сви удови страдају са њим; ако се један прослави са њим се радују сви удови
Овде Господ доказује примером заједништво и саборност, због свих оних који се труде да докажу да нико није у незгодном положају: нешто чудесно и изненађујуће бива у могућности да покаже и да обнови све оно што је слабо. Овде се мисли првенствено на тело. Особа са мањим духом и мањим даровима, или неко ко је похлепан, убеђен је да није остављен да тако сконча. Видите ли шта Господ тачно говори о саборности? Он наглашава исту ствар и једном и другима… Ако је један многи, а многи један, где је ту разлика? Где је надмоћ? Ни један од њих не може да чини тело, јер су сви слаби у чињењу тела, те је потребно да се сједине: када многи могу да постану једно, све док не постану једно Тело… Значење ових речи је ово: Исто је Тело Христово, као и Црква. Тело и глава су један човек, Он је рекао да су Црква и Христос једно… И онда… наше тело је једно иако је сачињено из много делова, тако смо и ми у Цркви једно тело. Зато је Црква састављена од много чланова, а сви чине једно тело… Све нам то каже да постанемо једно тело и да се поново родимо у Светом Духу… Он који чини тело као једно, и они које чине тело јесу једно. Управо ово речено нам показују да они који имају мање дарова, нису нижи од оних који имају веће… (Св. Јован Златоуст, Омилија 30 на 1. Кор. 12, 1, 2, 6)
Шта год свежете на земљи биће свезано на небу
Када се појави било који грех међу вама који ће свима нашкодити, добро треба да водимо рачуна да га искоренимо, не због нас, већ због ближњих; јер је велика ствар опростити када те вређају: само заборави увреду, а не рањавај свога брата. Зато постави себе између вас двојице како би схватио какву срамоту можеш да учиниш. Можда ћеш кроз ту срамоту почети да сагледаваш и браниш његов грех тако да ћеш му помоћи и све му објаснити. Ако те брат твој не чује, а то ће бити у случају да он сам себе брани и свој грех и да дела по тој намери, онда поведи са собом једног или двојицу из Цркве, да на устима једног или двојице сведока, свака реч буде записана, а ако не чује ни њих, кажи све Цркви, али ако брат твој не чује ни Цркву, нека ти буде као незнабожац или цариник… Тиме његово спасење није доведено у питање… У оваквим случајевима треба да послушамо Господњи савет, и са великом бригом да се радујемо јер све што разрешимо на земљи биће разрешено на небу… Ако почнеш да брата свога сматраш за цариника, то ће онда бити свезано и на небу, али добро сагледај те везе којим га везујеш… Ако све исправиш и помориш се са њим, биће добро; али ако га изгубиш на земљи, изгубићеш га и на небу. Уради велику ствар, не за себе, већ за њега, опрости му велику рану коју ти је нанео, не теби, већ себи… (Блажени Августин, Беседа 32 на Мт. 18, 7)
Јер где су два или три сабрана у име Моје, онде сам и Ја међу њима
Господ је унизио наше непријатеље и удаљио их од нас… Шта се онда дешава? Да ли се двојица или тројица сабирају у име Моје? Да, али ретко… Неко воли јер га воле, други јер им се указује част, трећи зато што имају користи, четврти због нечег сличног, али је тешко да неко – у име Христово – може да воли свога ближњега, јер се увек поставља питање, да ли га заиста воли, истински… Већи део је оних који све раде због светске славе, а апостол Павле није био такав због Христа. Павле је стално говорио да милост не може да науди никоме. (Св. Јован Златоуст, Омилија 60 на Мт. 18, 2, 3)