ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Филипљанима светог апостола Павла (Зач. 242 – гл. 2, ст. 16-23)
Браћо, не трчах узалуд, нити се трудих узалуд. Али ако се и приносим на жртву и службу вере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем. Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном. А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви. Јер немам никога тако сродне душе који би се толико искрено бринуо за вас. Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса. А његову осведочену верност знате, јер је као дете оцу са мном служио јеванђељу. Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.
Читање из Светог Јеванђеља по Луки (Зач. 27 • Гл. 6, ст. 37-45)
Рече Господ: Не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. Дајите, и даће вам се; меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити. И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму? Нема ученика над учитељем својим, него и када се усаврши биће сваки као и учитељ његов. А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осећаш? Или како можеш рећи брату својему: Брате, стани да извадим трун који је у оку твојему, када сâм не видиш брвно у оку својему? Лицемеру, извади најпре брвно из ока својега, па ћеш онда видети да извадиш трун из ока брата својега. Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род. Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине. Добар човек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
ТУМАЧЕЊЕ
Ако ме понуде да пијем када сам жедан, биће ми драго и бићу срећан
То је тешење пред смрт, учење да будете срећни и да вам буде драго, јер све је у име Христово. Ослободићемо се и постаћемо жртве… О блажена душо! Његово привођење таквих, Он зове жртвом… Да ли видиш да Он показује да ли је њихова дужност да се они веселе и да дају хвалу? Тако смрт није само за сузе, већ и за радовање… Нека славимо и када видимо да умире праведник, а чак и више него када умире онај који је безнадежан… Први ће примити плату за своја дела, а други ће да плате за своје грехе… И ако Бог никада није човека одбацио, питам се да ли је било изгледа да га замени? Зашто није Он, који одређује све догађаје нашег спасења, дозволио да такав човек има могућност да се спасе… Нека сузе престану, а да ми захвалимо Богу за све догађаје: нека све ствари урадимо без роптања…
Видиш да се све своди на Христа, чак и Тимотејева мисија, јер он каже: Надам се у Господа Исуса Христа, јер сам убеђен да ће ме Бог подржати и охрабрити… Његова љубав се показује, не на прост начин, већ у његовој жељи да друге поучава, јер је то део душе који се брине за ближње… Да ли је са Њим нико? Никог нема за истомишљеника, а Тимотеј је један од оних који Га воле… То је онда истомишљеник, онај који воли своје ученике као што је учитељ волео своје ученике… (Св. Јован Златоуст, Омилија 8 и 9 на Флп. 2)
