ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1Кор. 10, 5-12)
Браћо, већина од њих не бјеше по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи. А ово бише примјери нама, да не желимо зла као што они жељеше. Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што је написано: Сједе народ да једе и пије, и устаде да игра. Нити да блудничимо, као што неки од њих блудничише, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде. Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше. Нити ропћите као што неки од њих ропташе, и изгибоше од истребитеља. А све ово њима се догађаше за примјер, а написа се за поуку нама, на које дође свршетак вијекова. Зато који мисли да стоји нека пази да не падне.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 16, 6-12)
Рече Господ Својим ученицима: Пазите и чувајте се квасца фарисејског и садукејског. А они помишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хљеба узели. А Исус разумјевши рече им: Шта помишљате у себи, маловјерни, што нисте хљеба узели? Зар још не разумијете, нити памтите пет хљебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте? Ни оних седам хљебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте? Како не разумијете да вам не рекох за хљебове, него да се чувате квасца фарисејског и садукејског? Тада разумијеше да не рече да се чувају квасца хљебнога, него науке фарисејске и садукејске.
ТУМАЧЕЊЕ
Који мисли да стоји, нека пази да не падне
Зашто Он говори ове ствари? Говори како би нагласио да они неће све задобити – нити у Крштењу, нити што учествују у Светим Тајнама – све док не покажу својим животом да су пуни благодати која им је дата на Крштењу и у Светим Тајнама… Видиш ли кога бива прво разобличен: они који једу идолске жртве у незнабожачком храму… Он их учи да беже од таквих жртвеника, јер је ту халапљивост и стомакоугађање… Ако они пролазе пут од путености до идолатрије, у њима је страх да не падну у још већи грех… Зато немојмо искушавати Христа! Он ће поново да суди на крају, онима који не виде знаке. Оно што се захтева није само страдалништво за Христа већ и ношење у себи тог осећања силе, што је и природа сваког венца победе. Он опет показује њихов понос… Да ли они који имају такве повластице могу уопште да страдају… (Св. Јован Златоуст, Омилија 22 на 1. Кор. 9, 3, 4, 5)
Исус је рекао … будите опрезни од учења фарисеја и садукеја
Видите ли колико је велико трпљење Господа Исуса Христа. Он их упозорава на јудејска учења и разна наклапања, и када отпушта народ који Га је слушао, чини их ипак да буду невољни: нису ни уплашени, нити се брину о женама, нити пазе на све те ствари… Уистину се из тога види да људске душе траже лек… Нека нико не чини чуда, када смо болесни; требало би да чудо буде што смо уопште и здрави… Да ли ћемо да проучавамо Аврамов живот од почетка? Шта му је прво речено? Изађи из своје земље, из свог рода (1. Мој. 12, 1)! Видиш ли са каквом се болном чињеницом одмах, на почетку, Адам суочава? Шта то значи? После изгона из Раја и његовог доласка у земљу, да ли је он у невољи? Нема сумње да је то било лоше, мада су се исте ствари десиле и апостолима. (Св. Јован Златоуст, Омилија 53 на Мт. 15, 4, 5)