ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла (Зач. 222 – гл. 2, ст. 19-22; гл. 3, ст. 1-7)
Браћо, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, назидани на темељу апостолâ и пророкâ, где је угаони камен сâм Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; у кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу. Ради тога сам ја, Павле, сужањ Христа Исуса за вас незнабошце. Ако сте пак чули за устројство благодати Божије која је мени дана за вас, да се мени по откривењу обзнани тајна, као што раније писах укратко, одакле читајући можете схватити моје познавање тајне Христа, која у другим нараштајима није била обзнањена синовима човечијим, како се сада Духом откри његовим светим апостолима и пророцима: да су незнабошци сунаследници и сутелесници и судионици обећања његова у Христу Исусу кроз јеванђеље, којему постадох слуга по дару благодати Божије, која ми је дана по дејству силе његове.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 50 • Гл. 11, ст. 11-23)
У време оно уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладне. И видевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бејаше време смокава. И проговоривши рече јој Исус: Од сада нико не јео са тебе рода довека! И слушаху ученици његови. И дођоше опет у Јерусалим. И ушавши у храм стаде Исус изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мењаху новце, и седишта оних што продаваху голубове. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој. И кад би увече, изиђе изван града. А ујутру пролазећи видеше смокву где се осушила из корена. И опоменувши се рече му Петар: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се. И одговарајући рече му Исус: Имајте веру у Бога. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узверује да ће бити као што говори, биће му што год рече.
ТУМАЧЕЊЕ
Ви сте саграђани светих и чланови Куће Божије
Било је много великих бура и искушења из којих вас је извео Бог својом милошћу и благодаћу. Он је поставио апостоле, мада су они ту били за последња времена, али недвосмислено они изражавају веру јер су исти корен, иста кућа односно Црква… Незнабошци су имали старозаветне патријархе као темељ те куће, јер смо сви заједно у Христу. Главни крајеугаони камен држи заједно и зидове и темеље. Јер темеља другог нико не може поставити осим оног који је постављен за то , који је Исус Христос (1. Кор. 3, 11). Шта је темељ зграде, односно Цркве? Бог борави у тој Цркви … Он борави у томе као у Телу Христовом, које је духовни храм. То значи да човек долази Богу, а да храм чека Други Долазак.
А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве (Дела. 9, 15). Јер га ја не примих од човека, нити научих, него откривењем Исуса Христа (Гал. 1, 12). (Св. Јован Златоуст, Омилија 6 на Еф. 2)
Коњ се спрема за дан боја, али је у Господа спасење. (Приче Сол. 27, 31) Ми смо дужни да се припремимо, но од Бога зависи наш успех. Сва наша припрема само је као предлог Богу, али не одлучује припрема но Бог. Зато мудро народ каже по опиту своме: човек предлаже а Бог располаже. Војниче Христов, опремај ум свој као доброг коња, оружај срце своје врлинама, челичи вољу своју подвизима, али знај – да је спасење у Господа. Орачу Христов, ори и преоравај душу своју, сеј добро семе јеванђељско у њу сваки дан, плеви њиву душе своје од корова, стражи над њом, али знај – да је спасење у Господа. Трговче Христов, вежбај се сваки дан у доброј трговини, мењајући материјално за духовно, и земаљско за небесно, и смртно за бесмртно, али знај – да је спасење у Господа. Није помогао коњ фараону у Црвеном мору. Нити је помогло богатство Вавилону у дан расплате с Богом. Све може неко припремити, па ипак у одсудном часу све изгубити. Јер спасење није у припреми него у Господу. Зато су светитељи, мада најприправнији за Царство Божје, и на самртном часу уздисали не знајући, да ли ће бити примљени у Царство. О како су добро памтили они реч Господњу: кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо залудне слуге (Лк. 17, 10)! Будимо спремни, браћо, за дан искушења, добро утегнути, и опасани, и наоружани, али не уздајмо се у своју спрему него у Господа. О Господе Спаситељу наш, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Свети Николај (Велимировић), Охридски Пролог, 20. јун)
