ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Посланице Галатима светог апостола Павла (Зач. 212 – гл. 5, ст. 11-21)
Браћо, ако још обрезање проповедам, зашто ме онда гоне? Дакле, укида се саблазан крста. О, да би се и одсекли они који вас буне! Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање телу, него да из љубави служите једни другима. Јер се сав Закон испуњава у једној речи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога. Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истребите. Велим пак: по Духу ходите, и похоту телесну нећете чинити. Јер тело жели против Духа, а Дух против тела; а ово се противи једно другоме, да чините оно што не бисте хтели. Ако сте пак Духом вођени, нисте под законом. А позната су дела тела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гнев, пркоси, раздори, јереси, зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапред казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наследити Царства Божијега.
Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 28 • Гл. 7, ст. 5-16)
У време оно упиташе фарисеји и књижевници Исуса: Зашто ученици твоји не живе према предању од старих, него једу хлеб неумивеним рукама? А он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Овај народ уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. Но залуд ме поштују, учећи учењима прописаним од људи. Јер остависте заповест Божију, а држите се предања људскога, прања судова и чаша; и много друго слично чините. И рече им: Лепо, укидате заповест Божију да своје предање сачувате! Јер Мојсеј рече: Поштуј оца својега и матер своју; и: Који ружи оца или матер, смрћу да умре. А ви кажете: Ако рече човек оцу или матери: оно чим бих ти могао помоћи корван је, то јест: прилог, и не дате му више да ишта учини за оца или матер, укидајући реч Божију својим предањем које даље преносите; и слично томе много шта чините. И дозвавши сав народ рече им: Послушајте ме сви, и разумите. Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човека. Ко има уши да чује нека чује!
ТУМАЧЕЊЕ
Не користите слободу као могућност угађања телу
Господ Исус Христос указује да зло израста из гордог духа, који би требало да се исправи. Ако твоји унутрашњи проблеми долазе из воље за моћ над људима око тебе, ти служи ближњима и онда ће са тобом бити све у реду. Онај који воли свога ближњег, тај неће одбити да буде слуга и да служи ближњем. Ако додирне ватра восак, он ће се лако истопити, а тако и са љубављу која ће – и јаче од ватре – истопити сву гордост.
Ако носиш у себи злурадост, ти убадаш друге и онда себе задовољаваш, што је уједно и највећи доказ злурадости, не телесне већ једне опасне врсте која неће повређивати тело човека већ душу. Пошто је душа важнија од тела, њено разарање је врло озбиљна ствар… Неко може да оптужи апостоле да деле људе, као да им тело води борбу са душом. Али то није то, јер под појмом телесно, не мислимо на тело, већ се ту мисли на нешто налик на против духа. Он неће говорити о телу, природном телу, већ о вољи… А који су у телу не могу Богу угодити. А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов (Рим. 8, 8-9). (Св. Јован Златоуст, Тумачење Галатима, 5)
Ствари које одређују човека
Господњи ученици у били збуњени, док су слушали да је после свега Петар ипак Њега видео. Он није говорио: зашто сте говорили против Закона, већ је остало све у магли… Он је њима дозволио да буду слободни и није им претпостављао ствари. Помолимо се да нас све научи како да одредимо оно што показује човека… Чак и у Цркви ми се сусрећемо са уопштавањем, јер када видимо човека који је чист и лепо обучен, другачије га гледамо; али и то је уопштавање, јер како преставити чисту душу пред Богом…
Тако ја мисли и говорим: жели ли човек да се опере изнутра на прави начин: не само водом, већ и врлински. Из уста излазе разне зле ствари: богохулства, бесне речи, лажи, преваре; а да ли имаш времена да опереш свој језик водом, својим врлинама и многим опроштајима. Реци ми, ако на својим рукама видиш ране, шта ћете спречити да се молиш? Не, нема изузетка. То те неће оштетити, али може некога другог да уништи.
Твој језик нека буде нежан, са пријатељским осећањима, начини га таквим да те Бог због тога посећује. Напуни га благословима, а то је могуће само добрим речима и врлински. Нека твоје приче увек буду саздане на закону Највишег. (Св. Јован Златоуст, Омилија 51 на Мт. 15, 4, 5)