ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прве посланице Коринћанима Светог апостола Павла (Кор. 1, 1-9)
Павле, вољом Божијом позвани апостол Исуса Христа, и брат Состен, Цркви Божијој која је у Коринту, освећенима у Христу Исусу, позванима светима, са свима који на сваком мјесту призивају име Господа нашега Исуса Христа, њиховога и нашега: благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. Благодарим непрестано Богу мојему за вас, на благодати Божијој која вам је дата у Христу Исусу, што се у свему обогатисте у њему, у свакој ријечи и сваком знању, као што се свједочанство Христово утврди у вама; тако да не оскудијевате ни у једном благодатном дару, ви који чекате откривење Господа нашега Исуса Христа, Који ће вас и утврдити до краја да будете беспрекорни на дан Господа нашега Исуса Христа. Вјеран је Бог који вас позва у заједницу Сина својега Исуса Христа, Господа нашега.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 13, 24-30)
Рече Господ причу ову: Царство небеско је као човјек што посија добро сјеме на њиви својој. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде. А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ? А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо? А он рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.
ТУМАЧЕЊЕ
Павле, позван да буде апостол Исуса Христа
Апостол Павле говори о себи као о позваном. Све оно што сам научио, како сам каже, нисам сам открио, нити је то заслуга моје мудрости и знања, већ сам приликом прогона остављајући своју Цркву био позван. Све почиње од Онога који позива: ономе који је позван не треба ништа осим да слуша и да буде послушан… Твој Учитељ је Христос, а да ли ти знаш имена људи који су оци твоје науке? Видиш ли како у свакој изговореној речи има достојанства, зато своје мисли усмеравај према Рају? Он то зове Црквом Божијом показујући да су сви сабрани, сабрани су Богом јер је Он Један не само у Коринту већ у целом свету (васељени): у Цркви нема издвајања, већ само јединство и саборност.
Позвани да буду свети
Прво да одгонетнемо, шта је светитељство? Очишћење. Онда нас Господ подсећа на нашу нечистоту, од које је Он био слободан, а затим нам говори о смирењу (раз)ума и то не нашим добрим делима, већ Божијом љубављу, пошто тако сви постају свети. Позвани су да буду свети. Спасени вером, а не нашим подвизима… Пишући Ефесцима апостол Павле говори: Јер, милошћу сте спасени, кроз веру – и то није од вас, него је Божији дар (Еф. 2, 8). (Св. Јован Златоуст, Омилија 1 на 1. Кор. 1, 1)
Царство Небеско: кукољ међу житом
Претходна прича о сејачу показује да има оних који не прихватају Господа, а такви прихватају оне који уништавају. То је само део демонских дела: увек да те одведе на погрешну страну и да те превари. Овде се не ставља акценат на жито, већ на кукољ. Господ увек говори као да те саветује. Док човек спава, Он каже: да грех долази после истине, тако и после искрених (правих) пророка долазе и лажни пророци. А после Христа и антихрист. Демон гледа кога ће опонашати или против чега ће се борити, а не зна ни шта ће покушати… Пошто овде постоји могућност да нешто пропадне, онда постоји и потреба да неко то стално надгледа и посматра. Зато Господ и говори: Онај који спозна крај, тај ће бити спасен. Он забрањује кидање кукоља и тако дозвољава ратове и крвопролиће, јер се чека право доба када неће бити кукоља: Нека расту заједно до жетве, а у време жетве рећи ћу жетеоцима: Сакупите прво кукољ, свежите га у снопове и одвојте да се спали, а затим сакупите пшеницу у моју житницу. То значи: ако ти дигнеш своје руке и убијеш непријатеље и многи ће свети да страдају уз њих, а затим и то да постоји могућност да се неки кукољ преобрази и постане родна пшеница… Ако остане уз жито, онда ћемо ми тај кукољ спалити и ако постоји могућност да постане жито, али када се одвоји од жита, ништа неће донети добро и доћи ће нужна казна за такве (Св. Јован Златоуст, Омилија 46 на Мт. 13, 1)
Смрт је и живот у власти језику (Приче Сол. 18, 21). Није ли ово потврдио сам Господ Исус када је рекао, да ће људи за сваку празну реч дати одговора на Страшном Суду? Није ли Он изриком рекао: својијем ћеш се ријечима оправдати, и својијем ћеш се ријечима осудити (Мт. 12, 36-37)? Ко се оправда, примиће живот; ко се осуди, примиће смрт. Видите ли, дакле, како је у власти језика и живот и смрт? А апостол Јаков вели: ко у ријечима не погрешује, онај је савршен човјек, може зауздати и све тијело (Јак. 3. 2). Велика је, ваистину, и неиспитана тајна речи, и утисак речи не да се измерити ни израчунати. Данас се реч људска може вештим справама да пренесе с краја на крај наше планете. Реч речена језиком у Америци може да се чује ухом у Европи. Није ли то слика свечувења Божјега? О браћо моја, ми не можемо ништа шапнути земљи, што неће чути небеса. Свака наша реч излази пред сабор ангела Божјих. Сваку злу реч нашу прима Ад, и чува је као залогу наше вечне смрти; а сваку реч благу прима Рај, и чува је као залогу нашег вечног живота. Ваистину, премудро говори и благовремено нас опомиње старозаветни мудрац речима: смрт је и живот у власти језику! О Господе Спаситељу наш, вечна Речи Божја, помози нам зауздати језик наш, да не говори на погибао нашу. Помози нам говорити језиком само оно што је по светој вољи Твојој а на наше вечно спасење у животу бесмртном. Теби слава и хвала вавек. Амин. (Епископ Николај, Охридски пролог, 16. јуни)