Уторак тридесет и друге седмице по Педесетници

ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)

Читање из Саборне посланице светог апостола Јакова (Зач. 54 – гл. 3, ст. 1-10)

Браћо, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени, јер сви много грешимо. Ако неко у речи не греши тај је савршен човек, моћан је зауздати и све тело. Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо. Ето и лађе, иако су велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља. Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ства­ри запали! И језик је ватра, свет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла. Јер сваки род звериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијему, а језик нико од људи не може укротити, то немирно зло, пуно отрова смртонос­нога. Њим благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију. Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.

Читање из Светог Јеванђеља по Марку (Зач. 50 • Гл. 11, ст. 11-23)

У време оно уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладне. И видевши из­далека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бејаше време смокава. И проговоривши рече јој Исус: Од сада нико не јео са тебе рода довека! И слушаху ученици његови. И до­ђоше опет у Јерусалим. И ушавши у храм стаде Исус изго­нити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мењаху новце, и седишта оних што прода­ваху голубове. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку. И чуше књижевници и првосве­штеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој. И кад би увече, изиђе изван града. А ујутру пролазећи видеше смокву где се осушила из корена. И опоменувши се рече му Петар: Учи­тељу, гле, смоква што си је проклео осушила се. И одгова­рајући рече му Исус: Имајте веру у Бога. Јер заиста вам ка­‘ем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узверује да ће бити као што говори, биће му што год рече.

ТУМАЧЕЊЕ

И језик је ватра, прљајући све тело

Затвори уста онима који клевећу у твом присуству, јер се тако прави двоструки грех. Тако ћеш умирити страсти тако што ћеш сачувати и брата свога и себе… (Св. Максим Исповедник, Првих сто глава о љубави, 60)

Језик је ватра, јер када говори зло онда спаљује много врлина. Тако мудар човек говори безумном: отварајући своја уста покрећеш пожар (Сирах. 20, 15)… Језик покреће пожар у човеку када говори о злим стварима и мења услове живота… (Беда Блажени, Тумачење седам саборних посланица, 33)

И видевши из­далека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој

По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере грожђе са трња, или смоква са чичка? Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа. Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати. Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају. И тако дакле по родовима њиховим познаћете их. Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје (Мт. 7, 16-20). Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом (Мт. 12, 33). Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев. Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог (Јн. 1, 48-50).

Зашто је онда смоква проклета? Због апостола, јер њима је било потребно да буду уверени у истину. Свуда је Он доносио добро, али није кажњавао људе, па је било неопходно да покаже доказ Своје силе и у казни, како би ученици, Јудејци, могли да схвате и да буду у стању да устану када виде оне који су Њега распели… (Св. Јован Златоуст, Омилија 67 на Мт. 21, 1)

Ако се не покајете, пропашћете

Делује лако да се човек издигне из амбиса лудила. Да ли сте већ чули како је блудница, која је приступила без страха и покајала се истински, задобила божанско поштовање? Није то само случај са блудницом из Христовог времена, већ и са оном из нашег, која је дошла из Феникије, тог безаконог града. (Ово је прича о тадашњој царици.) Она је била једна блудница међу нама која је задобила велике почасти на сцени, а њено име су сви изговарали свуда, чак и у Киликији и Кападокији.  Она је срушила многе куће и протерала многе евнухе, а многе људе је оптужила за само њој познате преступе. Не знам како, али знам веома добро, да је са ње Божији благослов отишао. Она је презрела све ствари и препустила се делима ђавола… Ништа није више било подло као она на сцени, а све њено време било је усмерено у том правцу. Ова жена је била покривена многобројним тајнама, али је опрана кроз благодат на крају њеног живота. После крштења све се мења… Онај последњи биће први, а први може бити последњи. У сваком случају, потребна нам је усрдна душа, јер тако неће бити тешко да постанемо велики… Нека ни један човек онда не живи у пороку, већ у врлини… (Св. Јован Златоуст, Омилија 67 на Мт. 21, 3, 4)