ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 12, 12–17)
У дане оне, Петар, разабравши се дође до куће Марије, матере Јована званога Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу. А кад закуца Петар у врата од дворишта, приступи дјевојка по имену Рода, да чује. И познавши глас Петров, од радости не отвори врата, него утрча и јави да Петар стоји пред вратима. А они јој рекоше: Јеси ли луда! Али она увјераваше да је тако. А они говораху: То је анђео његов. Петар пак једнако куцаше. А кад отворише, видјеше га и задивише се. Махнувши им руком да ћуте, он им исприча како га Господ изведе из тамнице, и рече: Јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго мјесто.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 8, 42–51)
Рече Господ дошавшим Му Јудејима: кад би Бог био отац ваш, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла. Зашто не разумијете говор мој? Јер не можете да слушате ријеч моју. Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи. А мени не вјерујете, јер ја истину говорим. Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете? Онај који је од Бога, ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога. А Јудејци одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми добро да си ти Самарјанин, и да је демон у теби? Исус одговори: У мени демона нема, него поштујем Оца својега; а ви ме срамотите. А ја не тражим славе своје; постоји Онај који тражи и суди. Заиста, заиста вам кажем: ко одржи ријеч моју неће видјети смрти вавијек.
ТУМАЧЕЊЕ
Ђаво је лажов и паралажа
Ђаво је уништио Адама, не зато што је имао нешто против њега лично већ због злобе. Ђаво је себе открио као оца свих лажи, када је први пут рекао: Нећете ви умрети; него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро, а шта ли зло. (Пост. 3, 4-5) и искористио по први пут могућност за превару. За човека лаж није нешто по мери, већ је то страно његовој природи: али је ђаво убацује свуда…
Али шта чинити, ако човек то до данас није схватио? Не само да је човек постао зао, али не по својој вољи, већ се човек дуго тренирао у томе да буде лош, да ништа на себи не ради. Ђаво каже да прогања људе, јер су ревносни Богу. Према томе, он свуда жели да покаже да прогони Бога и да покаже да мрзи Бога, а са друге стране, онај који воли Бога он и познаје Бога… Тако се и закључује да мало радимо на томе, а управо ће богопознање да нам омогући да живимо вечно. (Св. Јован Златоуст, Омилија 54 на Јн. 8, 3,4)
А Исус им рече: кад би Бог био Отац ваш, љубили бисте Мене; јер Ја од Бога изађох и дођох, јер нисам дошао сам од Себе, него ме Он посла. Зашто не разумијете говор Мој? Јер не можете да слушате ријеч Моју.
Јудејци нису деца Божија, како су тврдили: ко назива Бога Оцем, тај мора волети Јединородног Сина Његовог. Из свег учења Христовог види се, да је Он – Божански Посланик, али Његове речи изазивају спорења и противречења с њихове стране, из чега је јасно да они не разумеју Његове речи. Зашто? Јудејци су постали неспособни да проничу у смисао Христових речи, јер је отац њихов – ђаво: … И жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; када говори лаж, своје говори, јер он је лажа и отац лажи. А Мени не вјерујете, јер Ја истину говорим. Ви подражавате ђаволу у својим делима и, сходно, томе можете бити названи његовом децом. Најглавније карактеристичне црте ђавола су човекоубиство и лаж – управо оне тежње које су пројављивали Јудејци у односу на Исуса Христа, тражећи да Га убију и одбаце истину Његовог учења. Човекоубиство ђавола се пројавило у томе да је он саме прве људе увео у грех, кроз који је ушла у свет смрт, телесна и духовна. Од тада ђаво не престаје да штети роду људском, јер само за то је и способан по самој својој природи: њему је истина супротна, њему је својствена само лаж. Ако би некад случајно и рекао истину, то не би била његова реч: он је лажов и источник сваке лажи, а зато отац свих лажова.
Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми не вјерујете? Онај који је од Бога, ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога. Господ указује Јудејцима на своју савршену моралну чистоту и светост као доказ тога да им у Своме учењу говори савршену истину. Нека Јудејци укажу макар на једну мрљу у Његовој моралној делатности, зато што светост и истина служе као гаранција једна другој.
Уместо раскајања, коме би требало да приведе Јудејце ова изобличујућа реч Исусова, они се још више срде на Њега. Са несавладивом злобом Га називају Самарјанином – јеретиком, па још и ђавоиманим. Исус Христос мирно одговара: у Мени нема демона, него све што чиним, чиним слушајући Оца Мога, а ви ме за ова дела срамотите. Међутим, Ја не тражим славу Моју и зато вам не судим; Моју славу тражи Отац Мој; Он ће вам и судити за срамоћење, које ми наносите.