ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 2, 14-29)
Браћо, кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају, на дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа. Гле, ти се зовеш Јудејац и ослањаш се на закон, и хвалиш се Богом, и знаш вољу (његову), и умијеш да разликујеш шта је добро, научен од закона; н сматраш да си вођ слијепима, свјетлост онима који су у мраку, васпитач неразумнима, учитељ дјеци, који има оличење знања и истине у закону. Зар ти, дакле, који учиш друге, себе не учиш? Ти који проповиједаш да се не краде, крадеш? Који говориш да се не чини прељуба, чиниш прељубу? Ти који се гадиш на идоле, крадеш светињу? Зар ти који се хвалиш законом, преступањем закона вријеђаш Бога? Јер се име Божије због вас хули међу незнабошцима, као што је написано. Јер обрезање користи, ако закон испуњаваш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало. Ако, дакле, необрезани чува заповијести закона, зар се неће његово необрезање рачунати за обрезање? И онај који је по природи необрезан, а испуњава закон, осудиће тебе који си поред Писма и обрезања преступник закона. Јер није оно Јудејац што је споља, нити је оно обрезање што је споља, на тијелу, него је оно Јудејац који је то изнутра, и обрезање је обрезање срца духом а не словом; таквоме је похвала не од људи него од Бога.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 5, 33-41)
Рече Господ: још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео. А ја вам кажем: Не куните се никако: ни небом, јер је пријесто Божији; ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великога Цара. Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаку једну бијелом или црном учинити. Дакле, нека буде ријеч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је. Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб. А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други; и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину; и ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије.
ТУМАЧЕЊЕ
Када незнабошци немогуће законе чине од природе што је по Закону
Он мисли када каже: Ја не одбацујем Законе, да то незнабошци схватају… Ко има савести и разума довољно му је само да разуме Закон. Када се ово каже мисли се да је Бог створио човека слободног, да сам може да бира врлину и да одбија грех… Овде се не говори само о онима који бирају и раде добро, већ се мисли уопште на цело човечанство. У том контексту нама треба савест како бисмо осудили свој грех и како не бисмо исти понављали. На суду човек не треба да има већег тужиоца од самог себе. Нека зато сваки човек сам урони у своју савест. Поново гледајући на своја сагрешења, нека себи направи тачан рачун, тако нећемо бити осуђени са целим светом: А када нам суди Господ, он нас васпитава стегом, да не будемо осуђени са светом (1. Кор. 11, 32). Послушајте и Павла који рида над гресима, за оне које неће ни сам бити кажњен: Ја сам, наиме, најмањи од апостола, недостојан да се зовем апостол, зато што сам прогонио Божију Цркву (1. Кор. 15, 9). И Давид када призива Бога у својој слабости и греху каже: Нека Твоја рука буде над мојим и над домом мога оца (2. Сам. 24, 17). Ако само волимо Христа треба да знамо да је Његова љубав највећа… (Св. Јован Златоусти, Омилија 5 на Рим. 1)
Ако те неко удари по десном образу, окрени му други
Како да се одупремо од зла? Требало би да не дозволимо да погрешно страдамо, јер би требало да будемо усмерени ка Богу. Ватра се не гаси нечим другим, осим водом… Нећемо бити осуђени само за оно што смо згрешили, већ и за оно што нисмо хтели да научимо. Каже се онај који брата свога назове будалом, у опасности је пакленој. На овом месту је такође начињена законска мера… Он говори ово и ономе што удара и ономе ко трпи ударце. (Св. Јован Златоусти, Омилија 18 на Мт. 5, 1)